Univerzalni znak starenja nije uvek jednosmeran proces, pokazala je najnovija studija. A presudnu ulogu i za poseđivanje i za vraćanje boje imaju stres i opšte psihološko stanje.
Malo je znakova starosti koji su jasniji od pogleda na sedu kosu. Kako odrastamo, crne, smeđe, plave ili crvene niti gube mladalačku nijansu. Iako se ovo može činiti kao trajna promena, novo istraživanje otkriva da se proces može poništiti – bar privremeno.
Nagoveštaji da bi sede vlasi mogle spontano da povrate boju postojale su kao izolovane studije slučaja u naučnoj literaturi već decenijama. U jednom listu iz 1972. godine, dermatolog Stenli Komaiš izvestio je o susretu sa 38-godišnjakom koji je imao, kako je rekao, „najneobičniju osobinu“. Iako je velika većina dlaka kod njega bila ili crna ili bela, tri vlasi su bile svetle na vrhovima, ali tamne blizu korena. To je nagovestilo preokret u normalnom procesu poseđivanja koji započinje u korenu.
U studiji objavljenoj u časopisu e-lajf, grupa istraživača dala je najsnažnije dokaze o ovom fenomenu na uzorku od desetak ljudi različitih starosnih grupa, nacionalnosti i pola. Takođe usklađuje obrasce poseđivanja i preokreta sa periodima stresa, što podrazumeva da je ovaj proces povezan sa starenjem i našim psihološkim blagostanjem.
Ova otkrića sugerišu „da postoji nekoliko mogućnosti tokom kojih je poseđivanje verovatno mnogo reverzibilnije nego što se dugo mislilo“, kaže koautor studije Ralf Paus, dermatolog sa Univerziteta u Majamiju, prenosi portal „Sajentifik Ameriken“.
Većina ljudi počne da primećuje svoje prve sede u tridesetima – mada ih neki mogu naći u kasnim dvadesetim. U ovom periodu, kada je poseđivanje tek započinje, proces je najreverzibilniji, navodi Paus. Kod onih sa punom glavom sede kose, većina pramenova je verovatno postigla „tačku bez povratka“, ali ostaje mogućnost da neki folikuli dlake i dalje budu podložni promeni, kaže on.
„Ono što je najznačajnije je činjenica da su uspeli ubedljivo da pokažu da je na pojedinačnom nivou kose poseđivanje zapravo reverzibilno“, kaže Mat Kaeberlejn, biogerontolog sa Univerziteta u Vašingtonu, koji je bio jedan od urednika nove publikacije. „Ono što učimo je da su biološke promene koje se dešavaju sa godinama ne samo na kosi već i na raznim tkivima, u mnogim slučajevima reverzibilne – ovo je lep primer.“
Seda kosa i povezanost sa stresom
Pikardov tim istražio je i povezanost pojave sede kose s psihološkim stresom, jer su i ranija istraživanja ukazivala da ti faktori ubrzavaju starenje kose.
U manjoj skupini učesnika studije, naučnici su pronašli segmente u pojedinim vlasima kose gde su se dogodile promene u pigmentacijskim obrascima, te izračunali vreme u kojem su se te promene dogodile, koristeći poznati podatak prosečnog rasta ljudske kose, koji kaže da je reč o rastu od otprilike jednog centimetra mesečno. Navedena podskupina naučnika je otkrila i najstresnije događaje u ranijim godinama, nakon čega je analiza otkrila da su se sedost ili povratak pigmenta kose dogodili u vremenima značajnog stresa ili opuštanja.
Kod jednog čoveka starog 35 godina i s kestenjastom bojom kose, pet sedih vlasi kose doživelo je povratak pigmenta koji se poklapaju s vremenom provedenim na dvonedeljnom godišnjem odmoru.
Kod pak tridesetogodišnje žene s crnom kosom, jedna je vlas kose imala sedi deo, koji se vremenski pojavio u razdoblju kad je prolazila kroz razvod i preseljenje.
Neovisni stručnjaci hvale rezultate studije, ali smatraju da je uzorak premali, te da su potrebna dodatna istraživanja na većem uzorku koja bi potvrdila otkrića ove studije.
Krajnje je jasno da kosa, na neki način, u sebi beleži deo naše biološke istorije. Kosa raste iz našeg tela i nakon toga se kristalizuje u čvrstu i stabilnu strukturu koja sadrži podatke o našoj prošlosti, kaže Pikard.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com