Činjenica koju se mogla pretpostaviti sada je i naučno dokazana: ako dete trpi nasilje od strane vršnjaka, to kod njega može izazvati depresiju i anksioznost.
Najpouzdanija istraživanja sprovedena su nad parovima identičnih blizanaca. Ovde ćemo opisati jedno takvo istraživanje, urađeno na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Izabrani su takvi parovi blizanaca u kojima je jedno dete trpelo nasilje u školi u periodu od sedme do desete godine, a drugo nije. Već u desetoj godini, kod deteta koje je imalo problema sa nasiljem pojavili su se psihološki problemi, naročito u socijalizaciji u dečji kolektiv. Najčešći problem koji se može primetiti jeste negativnost upravljena ka unutra – ka samom sebi, što donosi i nezadovoljstvo samim sobom i vodi ka depresiji.
Nasilje u školi nije, dakle, nešto što treba zanemariti i na njega ne obraćati pažnju, već ga treba posmatrati kao pravi problem, koji čak može ugroziti zdravlje deteta. Ako dete često plače, osamljuje se, boji se da ostane samo kod kuće ili ima stomačne bolove, to može biti signal da mu je potrebna pomoć.
U ovom uzrastu, kod osetljivije dece postoji opasnost da, zbog neke teške situacije koju prežive, uđu u negativni začarani krug – siledžijstvo nad detetom vodi ga ka osećaju anksioznosti, depresije i suicidalnim mislima, a onda sve to može dovesti do socijalne izolacije – deca koja su uvek tužna nisu baš omiljena među vršnjacima.
Naravno, uzrok psiholoških problema kod deteta mogu biti mnogi faktori – nebriga roditelja, genska predispozicija, trauma i dr. Nema, međutim, sumnje da nasilje u školi dovodi do pogoršanja situacije.
Ako osoba još u ranom životnom periodu, periodu detinjstva, ima probleme ovakvog tipa, to će joj nažalost uvećati šanse da i kasnije u životu pati od anksioznosti, osećaja krivice, depresije i drugih poremećaja.
Zato – kada vam se dete požali da ga neko u školi maltretira, shvatite to ozbiljno. Razgovarajte sa njim i zajedno dođite do zaključka, nađite najbolji način da se siledžijstvu suprotstavi. Uvek je poželjna saradnja sa nastavnicima, direktorom škole i drugim roditeljima – jer verovatno vaše dete nije jedino koje trpi nasilje od istih pojedinaca.
Veoma je bitno imati na umu da nasilje nije samo fizičko maltretiranje, već i psihičko. Ako dete dugo mora da sluša uvrede na svoj račun i šale koje mu ne prijaju, osećaće se jednako loše kao da je dobilo batine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com