Ponekad stvari jednostavno ne idu onako kako bismo mi želeli. Ponekad bude i još gore od toga. Onda kada se najmanje nadamo, sve kreće naopako i tada bismo najradije iskočili iz sopstvene kože ili nešto razbili, ali se onda upali neka lampica koja nas upozori na to da je bolje uzdržati se. Da li je to pametno ili je bolje odmah reći šta predstavlja problem kako se ne bi dogodila eksplozija velikih razmera, eksplozija zbog koje bi neko iz vama bliskog okruženja mogao da bude povređen, a zbog koje biste vi kasnije mogli da se kajete…
Bez obzira na to kojeg ste pola, muškarci i žene bes preživljavaju na jednak način; samo se sredstva izražavanja razlikuju i, naravno, situacije koje jedne a koje druge dovode do besa. Ipak, čini se da žene mnogo teže ispoljavaju bes, jer kada to čine, obično bivaju suočene sa opaskom da su histerične. Uopšte, dosta nas se grozi ispoljavanja besa, a bes može da bude posmatran kao koristan.
Telo proizvodi adrenalin, mišići se zatežu, apetit nestaje u trenu… Kad malo bolje razmislimo, bes je zapravo početak neke promene koja će se dogoditi. Kod ljudi koji suzbijaju negativne emocije i zadržavaju bes u sebi, to može negativno da se odrazi na čitav organizam. Zato je najbolje reći šta predstavlja problem, jer će se u suprotnom gomilati negativna osećanja koja bi mogla da eksplodiraju u pogrešnom trenutku.
Primer: ako roditelj udari svoje dete zbog toga što nije sredilo svoju sobu, dete će biti potpuno zbunjeno, jer uopšte nije znalo da se roditelj zbog toga toliko nervira. Sve bi prošlo mnogo bezbolnije da je prethodno utvrđen rok do kada soba treba da se sredi… Svaku nekontrolisanu reakciju možemo da sprečimo ako se poslužimo trikovima, kao što je udaranje pesnicom u jastuk, odlazak u šetnju ili vikanje na sav glas, a pomaže i ako, jednostavno, učinite neko dobro delo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com