Ova metoda popravlja raspoloženje, podiže energiju, reguliše san i čini nas otpornijim na stresne situacije
Stres je nažalost svakodnevni deo našeg života većine ljudi. Inicijalna je kapisla za mnoge bolesti , te krivac narušenog zdravlja. Stoga, veoma je važno pronaći izduvni ventil za izbacivanje stresa, koji ukoliko dugo traje, postaje hronični.
Dr. Li Lagos, psiholog i autorka knjige „Srce, dah i um“ objašnjava šta stres radi našem telu i kako vežbe disanja pomažu u borbi sa stresom.
„Dlanovi koji se znoje i ubrzan rad srca neki su od najčešćih fizičkih reakcija na stres, a dobra vest jeste da sve neželjene pojave možemo kontrolisati disanjem“ kaže ona, te dodaje da najpre treba shvatiti šta stres fiziološki stvara našem telu.
„Puls skače, a mozak dobija signal da telo kreće ili u obranu ili u beg. Mišići se jače stežu i slabi nam sposobnost donošenja odluka. Menja se i promenljivost otkucaja srca (HRV), odnosno vreme između jednog i drugog otkucaja srca, koje se smanjuje“, objašnjava Lagos za Shape.
Ona je nedavno zajedno sa istraživačima sa Rutgers Univerziteta otkrila da pravilno disanje u trajanju od dvadeset minuta može značajno da ublaži stres, smanji puls i krvni pritisak i popravlja pomenuti HRV.
Kako se radi vežba disanja?
Većina ljudi udiše četiri sekunde i izdiše šest sekundi, bez pauze između.
Dišite tom brzinom dva minuta (postavite tajmer), tako da prvo kroz nos udahnete, pa kroz stisnute usne izdahnete, kao da duvate vruće jelo.
Dok u glavi odbrojavate četiri sekunde za udisaj i šest sekundi za izdisaj, usredsredite se na protok vazduha koji ulazi kroz nos i izlazi kroz usta.
„Takvo disanje praktikujte po 20 minuta dva puta dnevno i otkucaji srca će vam se smanjiti što znači da srce više neće biti pod velikim naporom, zbog čega je odmah i zdravije“, kaže Lagos.
Kako kaže, kada srce ne radi pod opterećenjem, možemo da se bavimo istim nivoom telesne aktivnosti, ali sa puno manje napora.
Pomaže li ova vežba našem mozgu?
Odgovor je da! Već nakon 20 minuta vežbe u mozak dolazi više kiseonika i krvi.
“ Brzo ćete primetiti veću koncentraciju i bolju pažnju, a donosićete i objektivnije odluke „, zaključila je Lagos.
Na taj način, iako starimo, mozak će nam duže biti u doličnoj formi.
A baš je to fokus za naredna istraživanja dr. Lagos i tima istraživača sa Rutgers Univerziteta u Nju Džersiju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com