Svi znamo da je stres loš, a da li znamo i da prepoznamo kada smo pod stresom?
Kada nam se u životu dešava nešto baš „krupno“, onda smo svesni da smo pod stresom, ali s druge strane, svakodnevne stvari mogu da budu jednako stresne, a toga i nismo baš svesni. I mislimo da smo OK sve dok možemo da ustajemo, idemo na posao, obavljamo svakodnevne poslove…
S obzirom na to da mnogi ne umeju da prepoznaju kada su pod stresom, bilo bi dobro da obratite pažnju na signale koje vam telo šalje, pre nego što potpuno „sagorite“ od stresa.
Fiziološki znaci da ste pod stresom:
Koncentracija vam je lošija nego inače i teško vam je da donesete čak i najjednostavnije odluke
Otežano pamtite
Lako vas ometaju „sporedne“ stvari
Manje ste kreativni nego inače
Negativno razmišljate
Zabrinuti ste
Depresivni ste i anksiozni
Skloni ste malim nezgodama
Muči vas nesanica
Umorni ste čak i kada se naspavate
Emocionalni znaci da ste pod stresom:
Lako se rasplačete
Raspoloženje vam je veoma promenljivo
Preterano ste osetljivi na kritike
Imate potrebu da se od svega „branite“
Čini vam se da ne možete da se kontrolišete
Nemate motivacije
Besni ste i frustrirani
Nemate samopouzdanja
Fizički znaci da ste pod stresom:
Osećate tenziju u mišićima
Škrgućete zubima (osećate ujutro bol u vilici)
Imate alergijsku reakciju/osip ili neki drugi problem sa kožom
Muči vas konstipacija ili dijareja
Ugojili ste se ili smršali
Imate probleme sa varenjem ili gorušicom
Imate čir
Trnu vam neki delovi tela
Muče vas vrtoglavice ili mučnina
Imate napade paniek
Fizički osećate umor
Smanjen vam je libido
Menstruacija vam je drugačija nego inače
Bihejvioralni signali da ste pod stresom:
Nemate vremena za opuštanje i zabavu
Pijete više nego inače alkohola, kafe ili pušite
Radite duže nego inače
Ne možete da se organizujete tj. nemate vremena za sve
Lošije ispunjavate svoje obaveze
Primećujete promene u svom izgledu
Povlačite se iz društva
Nepromišljeno reagujet
Imate izlive besa
Nervozni ste
Lažete
Ukoliko neke od ovih simptoma primećujete kod sebe, velike su šanse da ste pod velikim stresom koji vas vodi pravo ka „sagorevanju“. U zavisnosti od toga šta je tačno izvor stresa u vašem slučaju, bilo bi dobro da razmislite kako možete da smanjite izloženost stresu. Neka vam prioritet bude vaše mentalo blagostanje! Trudite se da spavate dovoljno, da jedete zdravo i da izdvojite i vreme za opuštanje.
Dr Luk Pols ima nekoliko saveta koji mogu da spreče da „sagorite“ od stresa: prilagodite svoja očekivanja, zapamtite da ne možete (i ne treba) da radite sve što se od vas traži, tražite pomoć kada ste pod stresom, vežbajte i meditirajte i potrudite se da usvojite zdrave životne navike.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com