Stres je jedan od najčešćih uzročnika bolesti danas. Tačno je da, tehnički uzev, bolesti izazivaju različiti virusi, bakterije i gljivice, ali stres je taj koji nam svima obara imunitet i čini nas sve manje sposobnim da se od virusa, bakterija i gljivica, kojih je uvek bilo i uvek će ih biti oko nas, odbranimo. Sad, nećemo svi na isti način reagovati na stres. Prilično grubo rečeno, postoje tri tipa ličnosti, a svaki od njih na sebi svojstven način reaguje na stres.
Prvi tip uglavnom čine profesionalno veoma ambiciozne ličnosti, takmičarski nastrojene, perfekcioniste, veoma visokih standarda. Takve osobe stalno su u žurbi, nikada nemaju vremena da postignu sve što hoće, konstantno su u stanju napetosti. Njihovo samopoštovanje doći će iz rada i radnih uspeha, a odmor im je praktično nepoznat. Uglavnom obolevaju od srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska; nije retkost ni da se pojave kao pacijenti psihoterapeuta.
U drugi tip spadaju osobe koje na prvi pogled deluju mirno, ali to je samo varka. Te osobe imaju veliku potrebu da kontrolišu osećanja, tako da negativne emocije potiskuju i prigušuju. Međutim, bes, strah i ljutnja su i dalje tu – a pošto su ih potisnule, te osobe nekada ni same nisu svesne šta je to što tačno osećaju, samo znaju da su nezadovoljne i da se ne osećaju dobro. Rezultat je pad imuniteta, što dovodi do lakog obolevanja od najrazličitijih bolesti, kao i do konstantne bolešljivosti.
Treći tip čine osobe koje su u stanju da jasno sagledaju realno stanje i da prema tome razrade strategiju delovanja, kao i da se sklone iz situacija na koje ne mogu da utiču. Umeju da realno procene sopstvenu snagu i imaju osećaj da svoj život zaista kontrolišu. Ovaj tip ličnosti je najčešće u stanju da se sam izbori sa stresom, dok prethodna dva tipa moraju da potraže lekarsku pomoć (i to uglavnom čine onda kada bolest već uzme maha).
Problem s prva dva tipa je što nikakvu pomoć s trajnijim rezultatima ne mogu dobiti dok prilično ne promene stil života i ne sagledaju koja su njihova ponašanja dovela do oboljenja. Problem sa stresom je što se akumulira, tako da je za zdrav život neophodno naučiti da ga prepoznamo, realno procenimo i u skladu s tim razradimo strategiju šta i kako dalje – i tu strategiju bez odlaganja, potiskivanja ili ignorisanja i primenimo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com