Kada umor već postaje bolesno stanje kojem morate da se posvetite na poseban način? Pročitajte!
Sve su češći slučajevi adrenalinskog umora, a lekari ga u poslednje vreme naročito pripisuju uticaju kovida. Ova vrsta umora zapaža se kod osoba koje su dugo pod fizičkim ili psihičkim stresom, ili oba udruženo deluju kod njih.
Simptomi uključuju:
produženi ili preterani umor – onaj koji ne prolazi ni kad se naspavamo
teško jutarnje buđenje ali i teško padanje u san uveče
zavisnost od stimulanata kao što su kofein ili šećer
iznenadna potreba za jako slanom ili jako slatkom hranom
nagle promene raspoloženja
laka razdražljivost
neotpornost na stres.
U osnovi ovih stanja leži uticaj koji stres ima na nadbubrežne žlezde koje povećavaju lučenje kortizola i hormona DHEA, dok adrenalin podstiče skokove energije kakvi su potrebni samo u slučaju da je ugrožen život. Pošto se ovo ne dešava kratkoročno, već zbog pandemije postaje hronično, nadbubrežne žlezde ne uspevaju da usklade svoj rad.
U stanju akutnog stresa telo obustavlja sve funkcije sem onih koje su od suštinskog značaja za održavanje života, za jelo, spavanje i odmor. Za to vreme, hronično povišen kortizol ima čitav niz negativnih efekata na zdravlje – na imunitet, plodnost, tiroidnu žlezdu, digestivni trakt.
Da biste se što pre oporavili od ovih poremećaja, nužno je da što pre počnete sa fizičkom aktivnošću – neophodno je bar 20 do 30 minuta šetnje dnevno. Emocionalna podrška je od velikog značaja – što pre uspostavite redovan ritam kontakata sa dragim prijateljima i rodbinom.
Takođe, pomozite telu odgovarajućim suplementima, pre svega, vitaminom C koji pomaže usklađivanju rada nadbubrežnih žlezda. Korisne su i adaptogene biljke, kao što su ženšen i zlatni koren, a od namirnica pojačajte unos korenstog povrća i pečuraka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com