Hipnoza i hipnotisano stanje do danas se uglavnom povezivalo sa mađioničarskim i cirkuskim trikovima. Ozbiljno shvatanje hipnoze skoro da nikada nije uzeto u obzir.
Hipnoza je bila prvi zapadni oblik psihoterapije, ali se i do danas o njenoj uspešnosti i funkcionisanju ne zna puno.
Novo istraživanje otkriva šta se stvarno dešava u mozgu kada je osoba pod hipnozom. Prema istraživanju, neki delovi mozga su opušteni dok drugi postaju aktivni. To je takozvani neurobiološki fenomen koji zaslužuje pažnju, jer nismo svesni njegovih efekata.
Za potrebe istraživanja izabrano je od 545 kandidata, 57 učesnika od kojih je 36 pokazivalo visok nivo hipnotičke osetljivosti, dok 21 osoba do tada nije bila podložna hipnozi. Koristeći magnetnu rezonancu, istraživanje je merilo moždanu aktivnost subjekata na osnovu otkrivanja promena u protoku krvi.
Osobe podložne hipnozi za vreme provedeno pod njom doživele su 3 promene u moždanoj aktivnosti, dok kod osoba koje nisu bile podložne hipnozi ove promene nisu zabeležene.
Osobe podložne hipnozi doživele su u transu pad aktivnosti mozga u nekim oblastima mozga, dok je u drugim oblastima zabeležen porast aktivnosti.
Hipnoza može da promeni i sekreciju želudačne kiseline, srčani ritam, krvni pritisak i provodljivost kože.
Zabeležena je i smanjena povezanost između dela mozga za planiranje i izvršenje i regiona mozga kada osoba sanjari ili mašta umesto da je fokusirana na realnost oko sebe. Ovo smanjenje te povezanosti, prema istraživanju, verovatno predstavlja jaz između postupaka koje činimo i svesti o tim postupcima.
Hipnotisane osobe su intenzivno fokusirane, ne brinu o tome šta se dešava okolo, ne vrše procenu i nisu zabrinute za date instrukcije, već jednostavno prate uputstva i imaju bolju vezu između uma i fizičke funkcije tela.
Na osnovu svih ovih saznanja, istraživanje navodi da bi lekari mogli hipnozom poboljšati zdravstveno stanje određenih pacijenta. Već postoje saznanja o tome da hipnoza pomaže prilikom stresa i bolova, kao i ostavljanja cigareta.
Ovakav vid terapije mogao bi, prema istraživanju, naročito da pomogne skeptičnim i umišljenim bolesnicima (hipohondrama) u bržem izlečenju.
Iako se još uvek ponegde shvata neozbiljno, hipnoza pokazuje da je pravi neurobiološki fenomen, jer otkriva aktivnosti mozga dok je osoba u hipnotisanom stanju.
Zbog svega navedenog istraživanje ukazuje na potrebu dodatnih istraživanja kako bi ova specifična saznanja mogla biti direktno od koristi u svakodnevnoj medicini.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com