Novo istraživanje iz Amerike pokušava da pomogne roditeljima da se izbore sa stresom svoje dece. Mnogi roditelji misle da se njihovo dete dobro nosi sa stresom, ali to nije uvek tačno.
Stres i anksioznost dece često prolaze neprimetno, jer su deca mirna, zatvaraju se u sebe, nisu agresivna, a u školi su pasivna i povučena.
Istraživači navode nekoliko znakova na koje treba obratiti pažnju kod dece:
– razdražljivost ili neraspoloženje
– neobjašnjive promene uspeha u školi
– dete ne učestvuje u aktivnostima koje voli
– često se žali na stomak ili glavobolju
– spava mnogo više ili manje
– konsumira hranu i piće mnogo više ili manje
Istraživanje kaže da svako u detinjstvu doživljava stres i anksioznost, smatra se da je to uobičajno. Najbitnije je da posledice stresa i anksioznosti prođu posle dan-dva ili nedelju dana. Problem je kada je pojava stresa česta, pa rizik poremećaja može biti trajan. U takvim slučajevima neophodna je brza stručna pomoć.
Ukoliko ste primetili neke od ovih znakova kod svog deteta, prenosimo nekoliko saveta za pomoć deci u prevazilaženju stresa:
1. Idite korak po korak
Obezbedite deci prijatnost i radost kada su kod kuće. Kuća mora biti prostor u kom će se osećati bezbedno, opušteno, smirujuće, relaksirano, drugim rečima, gde su svoji. U takvoj atmosferi i ambijentu, stres korak po korak nestaje.
2. Imenujte stres i objasnite ga
Kada su deca mala, nazovite stres strašilom ili nekim drugim imenom i objasnite im kako da se ponašaju ili šta da rade kada ih obuzme „strašilo“. Objasnite im kako da prepoznaju znakove da ne bi postali „strašilo“. Kada to nauče, deca sama prepoznaju znakove i pokušavaju dubokim disanjem da se smire i opuste.
3. Držite se redovne rutine
Redovna ishrana, spavanje i ostale redovne dnevne aktivnosti predstavljaju obavezni deo dnevne rutine. Ručak treba da bude „porodična stvar“, pa se trudite da kad god možete ručate zajedno, ili bar sedite pored deteta dok jede ili ga „naterajte“ da sedi pored vas dok ručate ako je već ručalo (večeralo).
4. Pitajte pedijatra
Ukoliko se stres pogoršava ili postaje redovan, idite na savetovanje bez ustručavanja
5. Vodite računa o sebi
Držite sebe pod kontrolom i budite jaki i hrabri da biste mogli da brinete o svojoj deci. Kada vi niste pod stresom (ne pokazujete znake stresa) ili lako kontrolišete svoj stres, lakše ćete biti u vezi sa svojom decom.
6. Razgovarajte sa decom
Razgovarajte i družite se sa svojom decom, tako ćete održati njihovo poverenje i uočiti bilo kakve promene.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com