Stres je svakodnevna pojava i u svetu i kod nas. Bolje je možda reći da živimo u stresnom vremenu. Nesporan je štetan uticaj stresa na zdravlje i muškaraca i žena, ali nova studija u SAD istražuje ko doživljava veći stres, žene ili muškarci, kao i uzroke.
Studija je posebno istraživala slučajeve stresa posle srčanog udara (infarkta) mlađih osoba.
Istraživači su saznali da žene imaju viši nivo stresa nego muškarci, što utiče na sporiji oporavak posle infarkta. Žene osećaju veći bol u grudima, jer su slabijeg fizičkog stanja od muškaraca, a često i zbog lošeg finansijskog stanja i veće brige o porodici.
Studija nije bila osmišljena tako da dokaže da je stres direktan razlog sporijeg oporavka žena, već da pokaže rezultate prikupljene iz više od 100 bolnica u SAD, Španiji i Australiji. Prikupljeni su podaci o oko 2.400 žena i 1.200 muškaraca uzrasta od 18 do 55 godina koji su doživeli infarkt.
Žene su u toku oporavka imale veći rizik od drugih zdravstvenih problema (dijabetes, hronična oboljenja pluća, depresija, rak, problemi sa bubrezima, moždani udar, kao i niz drugih srčanih problema).
Za merenje nivoa stresa kod pacijenata israživači su koristili skalu (od 1 do 14) koja pokazuje koliko su pacijenti bili opterećeni, kako su se osećali i zbog čega su bili zabrinuti u proteklih mesec dana.
Saznali su da su žene imale najviši nivo stresa zbog porodičnih problema, a muškarci zbog finansijskog stanja.
Studija je zatim proširena na saznanja o životu u proteklih godinu dana, a rezultati su sledeći:
- trećina žena i 21% muškaraca imalo je porodični sukob tokom prošle godine
- 22% žena i 17% muškaraca doživelo je neku fizičku povredu ili bolest u poslednjih godinu dana
- 40% žena i 28% muškaraca imalo je smrtni slučaj ili tešku bolest nekog od članova porodice
- 7.5% muškaraca i 3.5% žena imalo je stres zbog finansijskih problema
U studiji je takođe razgraničen srednji i visok nivo stresa. Pošto je kod žena zabeležen viši nivo stresa, njihov oporavak je bio sporiji.
Prema studiji, svake godine u SAD 35.000 žena mlađih od 65 godina doživi infarkt. Psihosocijalni faktori koji utiču na oporavak vrlo su bitni. Pažnja se mora, pored fizičkog oporavka, obratiti i na mentalno stanje, kao i na životnu situaciju pacijenta.
Zaključeno je, između ostalog, da psihološki tretmani, posebno kognitivno-bihejvioralna terapija, mogu pomoći pacijentima pod stresom. Ove terapije mogu poboljšati psihičko stanje pacijenta i sprečiti druge zdravstvene probleme nakon infarkta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com