Ako ste od onih koji prednost daju karijeri ili obavezama na poslu, pa dozvoljavate da vam se dani neiskorišćenog odmora gomilaju – možete imati ozbiljne zdravstvene probleme. Nedavni rezultati studije sa Univerzitetskog koledža u Londonu ukazali su na povezanost prekovremenog rade sa povećanim rizikom od moždanog i srčanog udara.
Istraživači su analizirali podatke više od 600.000 ljudi. Pokazalo se da su osobe koje su radile više od 55 sati nedeljno imale skoro 33% veći rizik od moždanog udara nego one osobe koje su radile 40 sati nedeljno, a rizik od infarkta – povećan 13%.
Zašto bismo toliko radili ako stres, koji izaziva prekovremeni rad, negativno utiče na naše zdravlje? Kada ste pod stalnim stresom, telo počinje da se prilagođava, pa stres prelazi u hronični.
Mentalna napetost i brige imaju i fizičke i psihičke posledice po naš organizam, pa dr Ralph Sacco, neurolog i bivši predsednik Američkog udruženja za srce, ističe: „Znam da ljudi koji su pod stresom – bio to pojedinačni, porodični, ekonomski ili društveni stres – mogu imati povišen krvni pritisak, a samim tim i povećan rizik od nekog srčanog oboljenja i moždanog udara. Stres može da poveća i rizik od depresije, a sama depresija povezana je s povećanjem rizika od moždanog udara i srčanih bolesti.“
Prema nedavnoj analizi više od 200 studija rađenih na Harvard biznis školi i Stenford univerzitetu, na neke od nas stres na radnom mestu može da utiče jednako loše kao i sekundarni duvanski dim (pasivno pušenje).
Analizirano je 10 „stresora“ na radnom mestu, uključujući porodične sukobe, nesigurnost radnog mesta i „nedostatak percepcije pravičnosti“ u kompaniji. Istraživači su pokušali da „izmere“ koliko te stvari utiču na fizičko i mentalno zdravlje osobe, na dijagnostikovane zdravstvene probleme i smrt:
- Sukobi na poslu i porodični sukobi povećavaju verovatnoću za pogoršanje fizičkog zdravlja za oko 90%.
- Nedostatak percepcije pravičnosti od strane poslodavca povećava šanse za zdravstvene probleme koji se mogu dijagnostikovati za oko 50%.Saveti
Šta da radite ako smatrate da ne možete raditi manje sati nedeljno?
Odgovor može biti jednostavan: preporučuje se da „dobro“ iskoristite sve vreme koje imate za odmor.
Čak i kratki odmori mogu biti od koristi, navodi se u jednoj studiji iz 2011. godine. Istraživači su ustanovili da su radnici izjavljivali da su im kratki odmori koristili za zdravlje i dobrobit. Kratki odmori su im pomogli da se psihički osećaju bolje i opušteno i da provedu više vremena u razgovoru sa svojim partnerima i za svoje slobodne aktivnosti.
Nažalost, ta korist može biti kratkog daha kada se vratimo na posao.Vreme za odmore tokom cele godine veoma je važno, a oduzimanje mogućnosti za pauze – štetno.
Finski istraživači zaključili su još 2012. godine da su bitni kratki odmori tokom cele godine (vikendi), ali i povremeni duži odmori.
Da li redovni godišnji odmor može poboljšati naše opšte zdravstveno stanje, ostaje da se vidi, ali mnoge studije povezale su korišćenje godišnjeg odmora sa smanjenjem stresa i boljim zdravljem zaposlenih.
Kratko „bežanje“ kolima ili avionom na kratak odmor neće pomoći. Ne zaboravite da je potrebno neko vreme da se vaše telo i vaš um odmore dok ste na odmoru. Važno je da se, ako možete, bar nekoliko dana odmorite i od mobilnih telefona i mejlova.
Mnogi ljudi u svetu ne koriste dovoljno vemena za odmore od stresa na poslu, svesni su toga, ali ne znaju kako to da prevaziđu i imaju osećaj da ne mogu da urade ništa povodom toga.
Gotovo 40% anketiranih ljudi izjavilo je da ne iskoristi sve vreme godišnjeg odmora koji ima, prema izveštaju iz 2014. godine američkog Udruženja putničkih agencija, jer smatra da će kompanija biti u nevolji bez njih, ili zato što bi ih po povratku čekalo „brdo“ nezavršenih poslova. U izveštaju udruženja postoje i povratne informacije oko 1.300 američkih radnika koji su koristili turističke usluge.
Mnogi menadžeri na neki način „onemogućavaju“ svoje radnike da iskoriste sve dane godišnjeg odmora, mada je trećina anketiranih menadžera izjavila da radnici nisu želeli da iskoriste ceo odmor iako im je to bilo predloženo.
Odmarajte se u toku dana
Svakoga dana treba iskoristiti određeno kratko vreme, posle posla, kod kuće, za fizički odmor (pauzu) od posla i psihičko opuštanje, bez obzira na okruženje na poslu.
„Mnogi ljudi smatraju da meditacija u kratkim periodima može da bude način da se čovek odmori“, izjavio je dr Čarls Reison. „Ako ste dovoljno srećni da živite negde u blizini parka ili nekog otvorenog prostora, izlazak u prirodu i šetnju, bez mobilnog telefona, može vam koristiti kao mini odmor.“
On takođe preporučuje da ne donosite posao (mobilni telefon ili drugi elektronski uređaj) na trpezarijski sto dok jedete. Obezbedite sebi najmanje nekoliko sati svakog dana bez telefona, mobilnog telefona, ajfona i elektronske pošte.
Dr Ralph Sacco predlaže redovne posete lekaru i redovne preventivne preglede osobama koje zbog prirode posla (opterećenja na poslu) imaju povećan rizik od visokog krvnog pritiska, bolesti srca i moždanog udara.
Zdravstvena preventiva je od ključnog je značaja, posebno za smanjenje srčanih oboljenja i rizika od moždanog udara. Ako ne posetite lekara, nećete znati koliki je vaš krvni pritisak, nivo šećera u krvi, nivo holesterola, a ako to ne znate, ne znate ni potrebnu terapiju.
Za kraj dr Čarls Reison kaže: „Neuzimanje slobodnog vremena je kao da lomite svoju nogu i nastavljate da hodate sa njom dok se ne srušite. Morate da se odmorite, a ako to uradite kako treba, bićete još produktivniji na poslu i završiti ono što ranije niste mogli.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com