Napetost, nervoza i zabrinutost prilikom upisa i polaska u srednju školu pogađa decu isto kao i njihove roditelje, i to ne naivno. Prema istraživanju, period upisa u škole najstresniji je za decu: čak 72% dece doživi neku vrstu stresa, a 62% ima, pored stresa, i fizičke tegobe poput bolova u stomaku i glavobolje.
Stručnjaci navode 10 mogućih uzroka ovakvog stanja:
1. Brži razvoj dece
Nekada se u vrtićima prstima slikalo i bojilo i sve se svodilo na igru. Danas se rade domaći zadaci, a crtanje se ocenjuje i postaje vid takmičenja. Deca u prvom i drugom razredu osnovne škole imaju tri puta više zadataka za domaći nego pre trideset godina. Izveštaji navode da je rana pismenost od 1998. godine do danas porasla za 25%, ali je zato umetnost i fizičko vaspitanje u opadanju. Deci su sada dostupni mnogi sadržaji i mnoge informacije, bez obzira na to da li su za njihov uzrast, tako da „preko reda“ dolaze do mnogih novih saznanja.
2. Testiranje i pritisak
Opsednutost i ponekad preterane ambicije roditelja da sami testiraju decu – predstavljaju ogroman pritisak za decu. Zahtev da svaki zadatak i obavezu mora da uradi – kod deteta izaziva probleme sa snom i nesigurnost, svest o nespremnosti za školu kao obavezu.
3. Popunjen raspored
Produženi boravak ili vannastavne aktivnisti, kao sport ili umetnost, trebalo bi da pomognu detetu da se oslobodi stresa. Međutim, puno dece te aktivnosti doživljava kao dodatno opterećenje ili obavezu, jer su ih roditelji na njih upisali mimo njihove volje. Potrebno je pratiti svoje dete i njegovo interesovanje – dete će samo tada biti srećno.
4. Pauza u radu
Ne zaboravite na pauze. Koncentracija dece mnogo je bolja uz pauze. Izveštaji, međutim, navode da 7% prvaka i 8% dece od trećeg do osmog razreda nikada nema pauzu. Od 2008. godine do danas školski sistemi (u Americi) skratili su, u proseku, 50 minuta na nedeljnom nivou vreme pauze. Fizičko vaspitanje je takođe skraćeno. Većina dece ima fizičko dva ili tri puta nedeljno (kod nas je to i manje).
5. Medijski sadržaji za decu
Zahvaljujući internetu, deci je danas dostupan svaki sadržaj bilo kog medija ili sajta, preko smartfona i tableta, sve to naravno bez znanja roditelja. Zbog toga su deca izložena scenama nasilja, ubistava i silovanja u mnogo mlađem uzrastu nego što bi trebalo.
Roditelji moraju da budu svesni šta njihova deca gledaju i da taj protok informacija filtriraju u najboljoj mogućoj meri, kako deca ne bi prihvatila poremećena merila vrednosti.
6. Maltretiranje i zadirkivanje
Toga je u školama bilo od pamtiveka. Razlika je u tome što se o nekom događaju nekada samo pričalo i prepričavalo, a danas se sve stavlja na internet, pa zadirkivanje i maltretiranje traje mnogo duže nego ranije i stalno se sve više i više nadograđuje. Pored toga, maltretiranje sada može biti i mnogo perfidnije, a fizičko maltretiranje može da pređe granice, jer su nekoj deci na raspolaganju čak i oružja.
7. Nedovoljno sna
Jedan od najvažnijih prirodnih lekova za stres jeste dobar san. Škola, pritisci roditelja, elektronski uređaji, društvene mreže – lako mogu poremetiti san potreban svakom detetu. Ranija istraživanja već su pokazala da nedostatak sna utiče na memoriju, rasuđivanje i raspoloženje. Obezbedite detetu minimum 8 sati sna da bi se bolje osećalo.
8. Hronične bolesti
Nažalost, honične bolesti kod dece u stalnom su porastu. Samo između 1994. i 2006. godine, broj hronično obolele dece je (u Americi) sa 12,8% došao na 26,6%, a verovatno je slično i kod nas. Sva hronična oboljenja, bez obzira na težinu, stresno utiču na decu, naročito kad vide šta druga deca rade i šta, za razliku od njih, mogu da urade.
9. Porodični problemi
Bolest jednog ili oba roditelja, promena mesta stanovanja, nezaposlenost ili razvod roditelja i te kao stresno utiče na decu. Deca izložena ovakvim promenama češće pate od anksioznosti. Roditelj ili oba roditelja moraju pažljivo pripremati dete na ovakve promene i voditi računa u kasnijem životu da to deca što lakše prebole.
10. Roditeljski stres
Dete veoma brzo i lako oseti kada je roditelj pod stresom, a dešava se i da taj stres pređe na dete. Zbog toga roditelj treba da obrati pažnju kako na dete tako i na sebe. Što se pre oslobodite stresa, vašem detetu će biti lakše.
Umesto zaključka
Navedenih deset stavki, prema istraživanju, najveći su uzročnici stresa kod dece širom sveta, što se, u manjoj ili većoj meri, može reći i za naše područje. Kod nas je još i veća kriza, veće siromaštvo, veća nezaposlenost, pa su navedeni problemi prenaglašeni.
Roditeljima savetujemo da imaju stalnu komunikaciju sa decom kako bi na vreme primetili kada deca imaju probleme, jer svaka naknadna pomoć mnogo manje vredi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com