Da li vas obliva hladan znoj već i na samu pomisao o letenju avionom, držanju govora pred mnogo zvanica ili susretu sa agresivnim psom? Možda vas plaši i nešto što se smatra običnim, poput odlaska na žurku? Vi onda pripadate velikoj grupi ljudi koje muči neka specifična fobija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, ili posttraumatski stres.
Strah je prirodna (i korisna) reakcija na opasnost. A fobija je – preterana reakcija na situaciju koja realno i nije baš tako opasna. Pa ipak, uopšte nije lako izboriti se sa fobijom.
Glavni razlog je to što većina ljudi reaguje na svoju fobiju tako što je – potiskuje, a predmet svog straha izbegava. Bez obzira na to da li se bojite govora pred publikom ili zatvorenog prostora, potiskivanjem svog straha samo ćete ga povećati.
Stručnjaci kažu: negativne i fobične misli vode ka izbegavanju svega što ima veze sa vašim strahom, a trud da sve to izbegnete vodi ka – negativnim i fobičnim mislima. Ako se nađete u tom začaranom krugu, onda zapravo mislite o svojoj fobiji sve vreme.
Jedan od načina da se izborite sa svojom fobijom može biti kognitivno-bihevioralna terapija. To je oblik psihoterapije koji pomaže pri promeni ponašanja i misli kod depresivnih osoba. Psihoterapeuti koji se bave ovom vrstom terapije tvrde da loša osećanja počinju lošim mislima, tako da su – loše misli ono sa čim treba da se suočite. Ako to učinite na pravi način, savladaćete bilo koju fobiju.
Kognitivna bihevioralna terapija poznata je već dekadama, ali je među terapeutima postala popularna poslednjih godina. Ranije je ključno mesto imala terapija frojdovskog tipa, u kojoj su vam terapeuti pomagali da pronađete uzrok straha u svojim potisnutim sećanjima iz detinjstva.
Kognitivno-bihevioralna terapija akcenat stavlja na „ovde i sad“ – dakle u centru pažnje je naše percipiranje sopstvenog straha u sadašnjosti. Još jedna dobra osobina ove vrste psihoterapije: ne podrazumeva lekove.
Ranije su psihoterapeuti fobičnim pacijentima često prepisivali lekove – antidepresive (zbog kojih možete osećati pospanost i druge neprijatne posledice). Loša strana lekova: oni će vas umiriti samo na neko vreme i tako doneti kratkotrajno olakšanje – ali lekovi vas neće oslobodiiti fobije.
Učinite prvi korak: definišite tačno čega se bojite, da biste znali protiv čega se borite. Potom zamišljajte situacije u kojima se vaš strah ispoljava. Svaki put zamišljajte malo bolji ishod i postepeno oslobađanje od straha.
Kada se kasnije zaista nađete u takvoj situaciji, imaćete osećaj da ste već prošli kroz to, i biće vam malo lakše. Čitav ovaj proces, naravno, ne odvija se naglo, već postepeno, mesecima. U slučaju težih fobija, ako ne uspevate sami da rešite problem, obratite se stručnjaku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com