Mnogo toga utiče na decu, a ponekad nismo ni svesni šta sve stvara stres kod dece.
Na vaspitanje dece utiču roditelji, rođaci, komšiluk, prijatelji, drugovi, nastavnici, ali kada nešto krene po zlu, onda su „krivi roditelji“. Slično je i sa stresom: mnogo je uzroka stresa kod dece, ali na roditeljima je najveća odgovornost. Oni treba da nađu rešenje kako bi deci pomogli da se izbore sa stresom.
Škola
U našem konkurentnom društvu, čak i mala deca mogu preterano da brinu o uspehu u školi, sportu i drugim aktivnostima.
Pomozite detetu da pronađe aktivnosti u kojima se dobro snalazi ili uživa i pružite mu podršku da se trudi, nastavi da vežba i slavi male uspehe. Što se škole tiče, pomozite deci da budu organizovana, pravljenjem nedeljnih spiskova obaveza, kako bi bila svesna svojih dostignuća. Ohrabrujte ih i kada su dobri i kada su loši rezultati, recite im da ništa nije „strašno“ i da se problemi mogu rešiti i trudom i vežbanjem. Sarđujte sa nastavnicima i školskim psihologom, razvijte poverenje kod deteta, neka vam priča i o uspesima i o neuspesima u školi.
Dosada
Deca žude za stimulacijom, tako da mogu postati nemirna ako nemaju nikakve obaveze posle škole. Na taj način mogu steći loše navike i praviti loše izbore, kao što je jedenje brze hrane i previše provedenog vremena uz TV ili video igrice.
Vannastavni programi i redovne fizičke aktivnosti u periodu od sat vremena svakog dana mogu obezbediti zdrav način provođenja vremena u popodnevnim časovima. Dodatne aktivnosti, ako su dobro usmerene, povećavaju aktivnost deteta u „pravom smeru“, smanjuju dosadu i poboljšavaju kvalitet spavanja.
Neredovna ishrana
Preskakanje obroka ili njihova zamena grickalicama otežava deci da održe uravnoteženu energiju tokom celog dana. Osim toga, glad uzima danak na sposobnost da se deca koncentrišu na zdravu i redovnu ishranu, što može da izazove prekomerno gojenje.
Pridržavajte se u kući pravila: tri obroka i dve užine dnevno, što je izvodljivo za većinu porodica. Osim toga, istraživanja pokazuju da kada deca jedu zajedno sa članovima porodice nekoliko puta nedeljno, onda imaju tendenciju da budu srećnija i jedu zdravije. Obezbedite detetu redovno doručak, ali da to ne bude svakoga dana „brza hrana“. Deca treba da imaju toplo kuvano jelo bar tri-četiri puta nedeljno i stalno voće i povrće na trpezi.
Obratite pažnju na promene rutine
Deca mlađa od 6 godina još uvek ne mogu razgovarati o stresu, već postaju neraspoložena posle velikih promena, kada im stvari izgledaju loše. Svaka promena rutine, kao što je nova škola, selidba ili nov posao roditelja – može da okrene svet naglavačke, a to može uticati na roditelje, braću i sestre.
Pridržavajte se nekoliko dnevnih rituala, kao što su obroci u određeno vreme, poslepodnevna šetnja ili vreme za čitanje priče. Klinci koji znaju šta da očekuju osećaju se opuštenije, a tako će se osećati i svi u njihovom okruženju. Prilikom promene škole ili pri selidbi, više pažnje posvetite deci kako bi lakše prevazišla i podnela tu „veliku“ promenu.
Previše vremena ispred ekrana
TV ili video igrice mogu da deluju kao relaksacija, ali gledati ekran ne deluje opuštajuće kao čitanje knjige ili razgovar sa nekim. Pored toga, vreme provedeno ispred televizora često dovodi do prekomernog grickanja i nepravilnog sedenja.
Ograničite vreme koje se provodi ispred ekrana na maksimalno dva sata dnevno. I ne dozvolite da se jede ispred televizora, jer to odvlači pažnju i smanjuje svest o veličini porcije, osećaju sitosti i komunikaciji u porodici. Ekran ne može zameniti vaspitanje, nedostatak roditelja, šetnju ili sport. Planirajte sa decom izlaske, šetnje, putovanja, vikende…
Multitasking
Tinejdžeri mogu da izgledaju srećno i mirno dok se dopisuju sa svojim prijateljima, slušaju muziku, rade domaće zadatke, užinaju, jedu grickalice ili sve to odjednom. Ali, multitasking je naporan i stresan i više nego što misle deca i mnogi roditelji.
Razgovarajte sa svojom decom o planiranju i koncentrisanju na jednu po jednu aktivnost i o tome kako da se izbore sa tim. To je odlična prilika da im pomognete da smanje i vreme provedeno ispred ekrana.
Previše vremena provedenog u zatvorenom prostoru
Deca se, kao i odrasli, bolje osećaju kada mogu da izađu u prirodu. Jedna studija je pokazala da su pacijenti u bolnici imali bolje rezultate samo zato što su videli drveće sa svojih prozora.
Isplanirajte porodičnu šetnju po svežem vazduhu svakog dana posle škole. Vodite decu peške u školu umesto kolima, prošetajte do poslastičarnice na sladoled ili do kafića na „toplu čokoladu“ ili pecivo. Porodične posete: prijateljima, rođacima, sportskim događajima, bazenu, sportskom terenu (za rekreaciju), koncertima ili bioskopu – dobro dođu, pogotovu ako se jedna deonica pređe pešice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com