Možda ste se zapitali zbog čega ste gladni kada ste pod stresom, a najčešće vam se u ovim situacijama jede upravo sladoled ili nešto slatko, slasno ili masno.
Razlog za to je, kako navodi jedno istraživanje sa Harvarda činjenica da kada ste pod stresom vaš organizam oslobađa hormon kortizol za koji je poznato da pospešuje motivaciju, uključujući i motivaciju za jelo.
A kada se prepustite toj želji za hranom, to veom brzo počinje da utiče na nivo stresa i kao da ga smiri.
– Čini se da jednom unesena hrana puna šećera i masti kada u telu dođe do oslobađanja kortizola, umanjuje reakcije i emocije povezane sa stresom. I zbog toga ove namirnice nazivaju hranom „utehe“ jer se direktno suprotstavlja stresu i vi trenutno osećate olakšanje zaboravljajući na uzročnike vaše nervoze, navodi se u studiji.
Ova hrana za stres deluje kao dobra stvar, međutim može postati loša ukoliko nam to postane redovan način suzbijanja nervoze.
Ukoliko svaki put kada doživimo stres posegnemo za kolačem ili nekom nezdravom hranom, može doći do različitih zdravstvenih problema.
Na ovu temu govorila je Keli Skot, licencirani savetnik za mentalno zdravlje koja tvrdi da postoje različite vrste stresa koje mogu dovesti do korišćenja hrane kao mehanizma odbrane protiv nervoze i nelagodnosti, a to su kratkoročni i dugoročni stres.
Kratkoročni stres je češći, to su oni svakodnevni i sitni problemi s kojima se nosimo i koji mogu biti bezopasni čak iako se leče hranom.
Međutim, oni dugoročni kao što je, na primer, otplata nekog velikog kredita, može dovesti i do fizičkih bolova kod kojih čak ni hrana neće pomoći, te možemo pribeći nekim opasnijim namirnicama poput alkohola.
Zbog svega ovoga važno je na vreme naći način za rešavanje problema koji bi doveli i do kratkoročnog, ali i do dugoročnog stresa i ne „lečiti“ ih hranom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com