Iako je naziv za bolest ili mentalni poremećaj, reč „depresija“ koristi se često za opisivanje određenog raspoloženja, tuge ili bezvoljnosti.
Verovatno je to, kao posledica neznanja, uzrok postojanja mnogih mitova vezanih za depresiju, što doprinosi tome da se oboleli suočavaju sa predrasudama i da su i dalje stigmatizovani.
Koji su najčešći mitovi o depresiji i zašto im ne treba verovati, otkrila je dr Romanu Despetović Jotanović, specijalistu psihijatrije i edukatorku grupne psihoterapije za Centarzdravlja.hr.
Mit: Depresija nije prava bolest, već stvar tuge ili lenjosti
„Važno je reći da je depresija bolest, a ne prolazni period neraspoloženja“, kaže dr Depetović Jotanović i dodaje:
„Mnogi smatraju da od depresije pate „slabi“, a često i oni koji dolaze da traže pomoć od psihijatra se osećaju krivim jer su sebi dozvolili da im se ‘to’ dogodi.“
Iako je stalni osećaj tuge uobičajen simptom depresije, drugi simptomi kao što su promene u apetitu i kvalitetu sna, emocionalni simptomi kao što su osećaj bezvrednosti i promene ponašanja, kao što je gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti i obavljanje svakodnevnih zadataka, često javljaju pogrešno tumači kao lenjost.
„Depresija ponekad nema veze sa spoljnim faktorima i može se pojaviti u životnim periodima kada se čini da je sve u redu i nema razloga za tugu ili žalost.
Posebno je važno naglasiti da to nije nečiji izbor niti znak slabosti ili lenjosti“.
Mit: Depresija je privremeno stanje i vremenom će proći
„Depresija, pojednostavljeno rečeno, najčešće je rezultat neravnoteže neurotransmitera, hemijskih jedinjenja koja prenose nervne impulse. Takav disbalans se održava na funkcionisanju osobe, a uspešno se koriguje lekovima, odnosno antidepresivima. Ovo se može uporediti sa situacijom kada postoji nedostatak tiroidnih hormona, što utiče na hormonsku ravnotežu organizma, pa se problem rešava uzimanjem hormonske zamene“.
Kao što se problem sa štitnom žlezdom neće rešiti sam od sebe, neće se rešiti ni depresija. To je zdravstveno stanje koje zahteva lečenje i podršku, a simptomi depresije će se verovatno pogoršati ako se ne leče, tako da je važno potražiti pomoć što je pre moguće kako bi se to sprečilo. Prethodno navedeni simptomi ne moraju nužno biti u vezi sa depresijom jer je sasvim normalno da smo ponekad tužni, umorni ili bezvoljni, ali ako su prisutni duže od dve nedelje, treba posumnjati na depresiju i obratiti se lekaru.
Mit: Depresija se ne može izlečiti
Depresija je bolest koja se u većini slučajeva može izlečiti ili bar ublažiti, pa nije tačno da se ne može izlečiti. Depresija nije bolest „doživotno“, a u većini slučajeva prognoza je dobra i ljudi se vraćaju svakodnevnim aktivnostima.
„Najbolji način lečenja depresije je kombinacija lekova i psihoterapije. Psihoterapija je „tretman razgovorom“, a fokusira se na jačanje postojećih i otkrivanje novih mehanizama suočavanja sa stresom i životnim poteškoćama. Postoje brojne vrste psihoterapije, a koju će osoba izabrati zavisi od ličnih afiniteta“.
„Lekovi koji se koriste su antidepresivi, a njihovo dejstvo počinje da se oseća posle dve do tri nedelje. Postoji nekoliko grupa antidepresiva sa različitim mehanizmima delovanja, a lekar koji prepiše antidepresiv će uzeti u obzir vodeće simptome depresije kod pacijenta, kao i faktore opšteg stanja kao što su starost, druga oboljenja i postojeća terapija, kao i alergije na lekove, te će u skladu sa svim navedenim izabrati optimalnu terapiju“.
Mit: Antidepresivi menjaju ličnost i izazivaju zavisnost
U neznanju, mentalne bolesti često povezujemo sa ličnošću, a uzimanje lekova poput antidepresiva, za koje se kaže da menjaju „hemiju mozga“, kod mnogih ljudi neopravdano izaziva strah.
„Mehanizam delovanja antidepresiva je uticaj na određene hemijske procese u mozgu, što dovodi do poboljšanja simptoma depresije. Antidepresivi nemaju nikakvog uticaja na strukturu ličnosti, štaviše, mnogi ljudi se osećaju kao ranije kada im se stanje poboljša nakon uzimanja antidepresiva.“
„Strah od zavisnosti od antidepresiva je neosnovan jer istinska zavisnost, praćena žudnjom, zloupotrebom i povećanjem količine leka za postizanje efekta, nije zabeležena prilikom uzimanja antidepresiva, čak i ako se lek uzima nekoliko meseci ili godina. “
Mit: Depresija pogađa samo žene
„Statistički gledano, žene pate od depresije dvostruko češće nego muškarci. Ovo se delimično može objasniti hormonskim razlikama, odnosno varijacijama u hormonima tokom života žene, ali i činjenicom da se kod muškaraca simptomi depresije često mogu drugačije prikazati. Neki primeri su agresivno ponašanje, prekomerna konzumacija alkohola ili psihoaktivnih supstanci, hronična razdražljivost i važno je obratiti pažnju na takve promene u funkcionisanju“.
U našoj kulturi, muškarci su još uvek vaspitani da budu „emocionalno jaki“, pa je mnogima neprijatno da pričaju o svojim osećanjima ili traže pomoć, zbog čega je manje verovatno da će muškarci prijaviti probleme sa depresijom. Ovakva kulturološka praksa je izuzetno opasna jer i za muškarce depresija može imati veoma ozbiljne posledice, štaviše, statistika pokazuje da su muškarci skloniji samoubistvu.
Kada posumnjati na depresiju i šta učiniti?
„Tipični simptomi depresije su neraspoloženje, sa akcentom na tome da je u nekim slučajevima raspoloženje izraženije u jutarnjim satima, a pacijenti primećuju da se stanje delimično popravlja tokom dana“, objašnjava dr Despetović Jotanović. „Uporedo sa ovim dolazi i gubitak interesovanja i zadovoljstva za stvari koje su obolelu osobu ranije činile srećnom, osećaj smanjene energije, povećan umor, promene apetita, koji mogu biti i smanjeni i povećani, poremećaji sna, smanjeno samopoštovanje, smetnje u spavanju i smanjenju samopoštovanja. osećanja krivice, pa čak i samoubilačke misli“.
„Ako prepoznate simptome depresije kod sebe ili kod nekoga ko vam je blizak, ključni korak je da potražite pomoć, što možete učiniti tako što ćete razgovarati sa porodičnim lekarom o tome kako se osećate i on će vas uputiti psihijatru da dobije adekvatnu pomoć. “
(Prva.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com