Modrice su odraz manjih povreda krvnih sudova ispod površine kože. Ako su te arterije oštećene, kroz otvorenu kožu može iscuriti manja količina krvi, a na koži ostaje ‘fleka’ crne, plavičaste ili ljubičaste boje, kaže porodični lekar iz klinike u Klivlendu, dr. Kori Fišer.
Ali, šta ako ih dobijamo prelako, pa po nogama, rukama ili po celom telu imamo brojne modrice koje nastaju od svakog, i najmanjeg udarca? Evo šta sve može uzrokovati modrice za koje se ni ne lećamo kako smo ih dobili, prenosi 24sata.hr.
1. Dodaci ishrani
Neki dodaci ishrani mogu doprieti nastanku neobjašnjivih modrica – npr. beli luk, đumbir, gingko, ginseng, omega-3 masne kiseline (riblje ulje), i vitamin E, zbog njihovog potencijalnog učinka na trombocite; krvne pločice koje imaju ulogu u hemostazi i zgrušavanju krvi.
To je dobar razlog da se posavjetuje s lekarom pre nego što počnete da uzimate bilo koji dodatak ishrani, iz bilo kojeg razloga – jer, upozorava dr Fišer, dodaci ishrani ne samo da mogu da ‘komuniciraju’ s drugim lekovima koji su možda i propisani, već nisu ni regulisani FDA-om (Agencijom za bezbednost lekova), pa možda uopšte ne uzimate ono što mislite.
2. Pol i estrogen
Žene su sklonije modricama od muškaraca, jer imaju tanju kožu i manje kolagena koji krvne sudove ‘drži’ dublje pod kožom i štiti od traume. Estrogen takođe igra ulogu kod nastanka modrica, jer može sprečiti i usporiti izgradnju krvnih sudova. Isto tako, deluje i kao vazodilatator, što znači da otvara krvne sudove pa će, ako se dogodi neka povreda, krv isteći brže nego se može zgrušati.
3. Starenje
Lakše nastajanje modrica je često kod populacije ljudi starijih od 60 godina, kaže dr. Geri Goldenberg, profesor dermatologije na Medicinskom fakultetu Icahn i lekar u bolnici Mount Sinai.
– Jednom kad pređete 60-u, potrebne su mnogo manje povrede da bi se stvorila modrica – kaže, i objašnjava da je razlog sve tanja koža i to što s godinama arterije postaju sve krhkiji.
– S proređivanjem kože gubimo masnoću i kolagen koji su prethodno štitili krvne sudove, a i same arterije gube elastičnost, što ih čini sklonijima lomovima – objasnio je.
4. Lekovi za razređivanje krvi
Ako pijete lek za razrjeđivanje krvi ili za lečenje srčane aritmije i krvnih ugrušaka, to je jednostavno objašnjenje za neobjašnjive modrice, kaže dr. Fišer. Dodaje kako je moguće i da uzimamo neki lek koji deluje na razređivanje krvi, a da to ni ne znamo – kao što su Ibuprofen ili Aspirin.
– Ti lekovi smanjuju sposobnost krvi da se pravilno zgruša, tako da krvarenje uzrokovano oštećenjem kapilara (krvnih sudova) može trajati duže nego bi inače, dopuštajući krvi da curi i formira modricu – objašnjava dr. Fišer.
5. Krvni poremećaji
Hemofilija i Von Willebrandova bolest su krvni poremećaji koji mogu lako uzrokovati modrice, kaže dr. Fišer. Hemofilija je retko stanje koje utiče na sposobnost zgrušavanja krvi, dovodeći osobu u opasnost od ozbiljnog iskrvarenja iz najmanje povrede.
Von Willebrandova bolest je blaži i nešto češći poremećaj zgrušavanja, koji se često javlja kao krvarenje tokom zubarskog rada, dugotrajno krvarenje iz nosa, krv u mokraći ili stolici, i obilne i dugotrajne menstruacije kod žena.
6. Antidepresivi
Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (SSRI) su uobičajena klasa antidepresiva koji deluju i izvan mozga. „Neki od najistraženijih SSRI – ja, kao što su fluoksetin, sertralin, citalopram i bupropion, mogu biti u interakciji s trombocitima, koji su važan deo procesa zgrušavanja“, kaže dr. Fišer.
7. Kortikosteroidi
Kortikosteroidi su lekovi koji se koriste za suzbijanje i lečenje raznih stanja – a mogu učiniti da smo skloniji modricama jer mogu uzrokovati istanjenje kože. Često se koriste za ublažavanje otoka, crvenila, svraba i drugih simptoma alergijskog tipa.
Najčešće se topikalni kortikosteroidi propisuju za kožna stanja poput ekcema i psorijaze, dok se oralni kortikosteroidi mogu preporučiti za smetnje poput astme, alergija i drugih upalnih stanja.
8. Nedostatak vitamina
Nedostaci C i K vitaminima mogu uzrokovati neobjašnjive modrice – ali ovo se odnosi samo na one koji žive u nekoj od nerazvijenih zemalja, bez stalnog pristupa zdravoj hrani, piše Prevention.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com