U zavisnosti od toga kako spavate ili kako stupate u interakciju s ljudima iz okoline, pažljivi posmatrač može iščitati da li ste u depresiji.
Depresija menja kompletno ponašanje osobe. Nju može odati i način govora i pismeno izražavanje. Ponekad ovaj ‘jezik depresije’ može imati snažan učinak na druge. Dovoljno je proučiti stihove u pesmama koje su pisali Silvija Plat ili Kut Kobejn, koji su kasnije sebi oduzeli život upravo zbog depresije.
Naučnici su dugo pokušavali da odrede tačan odnos depresije i načina izražavanja, a tehnologija nam pomaže da se približimo potpunoj slici. Najnovije istraživanje, objavljeno u kliničkoj psihologijskoj nauci, sada je otkrilo vrstu reči koje mogu tačno da preciziraju da li neko pati od depresije.
Tradicionalno, lingvističke analize na ovom području sprovode istraživači koji čitaju i prave beleške. Danas, analize tekstova kompjuterskim metodama omogućuju obradu izuzetno velikih baza podataka u nekoliko minuta. To može pomoći u pronalaženju jezičnih značenja koja bi ljudima mogla da promaknu, jer se kompjuterski može izračunati i procenat učestalosti pojedinih reči i skupova reči, leksičke različitosti, prosečnu dužinu rečenica, gramatičke obrasce i mnoge druge parametre.
Dosad su lični eseji i dnevnički zapisi depresivnih ljudi bili korisni, kao i dela poznatih umetnika kao što su Kobejn i Plat. U izgovorenu reč uvid su pružili i isečci prirodnog govora osoba s depresijom. Zajedno, rezultati takvih istraživanja otkrivaju jasne i dosledne razlike u jeziku između onih sa i bez simptoma depresije.
Usmerenost na sebe
Jezik se može razdvojiti u dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj se odnosi na ono što izražavamo – to jest značenje ili predmet izjava. Osobe s simptomima depresije koriste preteranu količinu reči koje prenose negativne emocije, naročito negativne prideve i priloge – poput „usamljen“, „tužan“ ili „bedan“.
Još zanimljivije je korišćenje zamenica. Oni sa simptomima depresije koriste znatno više ličnih zamenica za prvo lice jednine – poput „mene“, „ja“ i „sebi“, a znatno manje zamenice za drugo i treće lice jednine ili množine- poput „on“, „oni“ ili „ona“.
„Ovaj uzorak korišćenja zamenice sugeriše da su osobe s depresijom više usmerene na sebe, a manje povezane s drugima. Istraživači su otkrili da su zamenice zapravo pouzdanije u prepoznavanju depresije od negativnih emocija.
Znamo da su zajednički pokazatelji depresije insistiranje na ličnim problemima i socijalna izolacija. Međutim, ne zna se da li takva ponašanja poremećaji pažnje ili stil razmišljanja. Uzrokuje li depresija usresređenost na sebe ili pak ljudi postaju depresivni tek kad se usresrede na sebe?
Jezički stil se odnosi na način na koji se izražavamo, ali ne i na sadržaj. Istraživači su proučavali veliku količinu tekstova na 64 različita internet foruma za mentalno zdravlje i obuhvatili 64.000 ispitanika.
„Apsolutne reči“ koje prenose apsolutne veličine ili verovatnoće, kao što su „uvek“, „ništa“ ili „potpuno“, bolje su ukazivale na mentalno stanje nego li korišćenje zamenica ili iskazivanje negativnih emocija.
Od početka su predvideli da će oni s depresijom imati češće crno-beli pogled na svet i da će se to manifestovati u njihovom jezičnom stilu. U poređenju sa 19 različitih kontrolnih foruma (npr. Mumsnet i StudentRoom), češće korišćenje apsolutnih reči je otprilike 50 posto veće u anksioznom i depresivnom stanju, a otprilike 80 posto veća kod suicidnih članova foruma.
Nasuprot tome, paradoksalno je da su negativne emocije bile manje zastupljene u tekstovima suicidnih, nego li u anksioznih ili depresivnih osoba.
Optimizam oporavljenih
Istraživanje je obuhvatilo i forume na koje su se javljale osobe koje su smatrale da su se oporavile od depresivne epizode i pišu pozitivne i podsticajne tekstove o oporavku. Istraživači su tamo otkrili da su reči kojima su izražavali negativne emocije koristili na nivoima uporedivih tzv. kontrolnih foruma, dakle, koristili su takve reči u uobičajenim količinama, dok su povećali broj reči kojima su izražavali pozitivne emocije za čak 70 posto. Ipak, učestalost apsolutnih reči ostala je znatno veća od uobičajenog, ali nešto niža nego u anksioznim i depresivnim forumima.
Ključno je da oni koji su prethodno imali depresivne simptome imaju veću verovatnoću da će ih ponovno imati. Stoga, njihova veća sklonost razmišljanju u apsolutnim kategorijama, čak ako i trenutno nema simptoma depresije, može biti signal koji će igrati važnu ulogu u izazivanju nove epizode depresije. Isti učinak vidi se i po količini korišćenja zamenica, ali ne i po korišćenju reči kojima su izražavali negativne emocije.
Razumevanje jezika depresije može nam pomoći da shvatimo način na koji misle osobe s simptomima depresije, ali ima i praktične implikacije. Istraživači su kombinovali automatizovanu analizu teksta s analizom tekstova „mašina za učenje“ (računara koja mogu učiti iz iskustva bez prethodnog programiranja) da bi klidifikovali razna mentalna stanja iz uobičajenog jezika, kao što su blogovi.
Budući da je ovakvo istraživanje pokazalo bolje rezultate nego li ono kose su proveli stručni terapeuti, znači samo da su kompjuteri omogućili obradu veće količine podataka i primenili sofisticiranije algoritme. Istraživanje koje je koristilo kompjutere takođe je omogućilo bolji uvid u potkategorije mentalnog zdravlja i ukazalo na probleme perfekcionizma, samopouzdanja i anksioznosti.
Naravno, moguće je da jezik koji se povezuje s depresijom ne mora uvek da ukazuje na depresiju, već samo na prolazne patnje. Ali Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 300.000.000 ljudi upravo proživljava depresiju, a ta je brojka porasla od 2005. godine za čak 18 posto. Nova metoda mogla bi da spreči fatalne posledice i spreči samoubistva, piše QZ.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com