Pušenje je jedna od najlošijih stvari koje možete da uradite za svoj organizam — to nam je odavno dobro poznato. Međutim, jeste li znali da i samo jedna cigareta može da napravi štetu?
Pušenje je faktor rizika za razvoj gotovo svakog hroničnog oboljenja, ali ne samo to već ima i negativne efekte koji se ispoljavaju odmah nakon što ugasite prvu cigaretu.
Ona istog trenutka počinje da ometa normalne funkcije mnogih organa ili organskih sistema, što se ispoljava naizgled bezazlenim simptomima koje inače ne povezujemo s duvanskim dimom.
Šta samo jedna cigareta može da uradi telu?
Nakuplja se sluz u sinusima
Sinusi su obloženi istom vrtom sitnih dlačica koje štite pluća od sluzi, a pušenje na njih utiče isto kao na one u plućima. Čim dim dođe do nosa, dlake koje su normalno aktivne se ukoče, pa se sluz taloži i u silusima, zbog čega smo podložniji zapaljenjima i infekcijama. Zapušen nos ubrzo može da pređe u glavobolju.
Stvara se pritisak u ušima
Pored brojnih negativnih efekata divanskog dima, tu je i onemogućavanje ušiju da se prirodno čiste. Čim se to dogodi, u srednjem uhu počinje da se nakuplja tečnost, koja može da se razvije u bolnu infekciju uha.
Menja disanje
Pušenje može da bude okidač za nastanak astme kod onih koji u porodici nemaju istoriju ove bolesti, a njen primarni simptom je bronhospazam, koji nastaje kada se mišići koji oblažu disajne puteve naglo zgrče. To dovodi do kratkog daha i napade u vidu zviždanja i kod astmatičara, ali i kod onih koji prvi put puše. Kako dim putuje dalje do pluća, on izaziva nove probleme.
U okviru jednog istraživanja, zapaljena cigareta je zakačena za cilindar napunjen belim pamukom, a rezultati su pokazali da je već nakon jedne cigarete pamuk bio — žut. Posle nekoliko cigareta, pamuk je u potpunosti izgubio belu boju, a 300 cigareta kasnije bio je boje rđe i postao gumenast od katrana.
Srce napornije radi
Čim povučete dim, on počinje da ometa način na koji se masnoća skuplja i razlaže u telu, a istovremeno srce kuca brže i mora da radi više nego u normalnim okolnostima. Nikotin narušava sposobnost tela da pravilno razgrađuje lipoproteine niske gustine (LDL), pa se loše masti slobodnije kreću kroz krvotok i mogu da se zgrudvaju i izazovu stvaranje plaka u krvim sudovima.
Iako se plakovi od lošeg holesterola formiraju tokom vremena, nivo LDL holesterola počinje odmah da raste kod pušača, a uz to smanjuje nivoe enzima i proteina koji čine da lipoproteini visoke gustine (HDL) budu nedostupni. Budući da HDL pomaže u uklanjanju lošeg holesterola iz sistema, ovako se dodatno povećava rizik za štetno nakupljanje ovog lošeg holesterola.
Drugim rečima, pored toga što loš holesterol šteti organizmu pušača, dolazi i do snižavanja nivoa tzv. dobrog holesterola i daljeg nakupljanja lošeg holesterola!
Podstiče kiselinu i šteti stomaku
Pušenje spada u faktore koji gotovo trenutno dovode do refluksa želudačne kiseline jer nikotin smanjuje omotač želuca, pa se povećava količina kiseline koju on proizvodi. Uz to, veća je verovatnoća da će ova kiselina doći do jednjaka jer, kada pušite, mišići koji kontrolišu otvor između nje iželuca ne rade, pa je moguće da iritacija putuje kroz telo odmah.
Pored toga što je stomak „zauzet“ izbacivanjem kiseline, on manje apsorbuje mikronutrijente kao što su folna kiselina i vitamini C i E, pa se posle cigarete zato mnogi osećaju slabo i bezvoljno.
Ne smiruje već uznemirava
Mnogi pušači tvrde da ih cigareta opušta i pomaže im da se umire, ali istraživanja su dokazala da ona zapravo čini suprotno!
Naime, nikotin vrlo brzo pogađa mozak i trenutno umiruje oblasti koje kontrolišu emocije, osećaj usmerenosti i sposobnost za planiranje. Ali to traje samo nekoliko sekundi! Kada se ovo završi, mozak ostaje u trenutnom i blagom obliku „povlačenja“ kakvo prati osećaj anksioznosti. Sa svakim dodatnim dimom cigarete, moždani receptori za dopamin (koji nam pomaže da se osetimo dobro i zadovoljno) odumiru. To znači da, nakon što završimo cigaretu koju smo zapalili da bismo se osetili dobro, mozak ne može da obradi dopamin i pušenje nije stvarno prijatno koliko se veruje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com