Prema rečima jednog poznatog alergologa iz Teksasa, mnogi ljudi pogrešno veruju da su alergični na penicilin. „Burna reakcija ili preosetljivost na penicilin najveći su problemi pri korišćenju antibiotika“, izjavio je dr Tomas Leit, alergolog sa koledža u Teksasu (Texas A&M College of Medicine).
Mnogi ljudi prijavljuju da su alergični na penicilin, a ne znamo zašto? To može biti zato što su imali alergijsku reakciju kada su bili vrlo mladi, ili zato što je neki član njihove porodice imao nekad alergijsku reakciju i rekao da deci ne treba davati penicilin.
Pomenuti alergolog iznosi da osobe koje su alergične na penicilin često moraju da koriste skuplje antibiotike druge vrste koji čak mogu da imaju više neželjenih efekata.
U Americi, a slično je verovatno i kod nas, mnogi će saopštiti svom lekaru da su alergični na penicilin kako bi se na neki način „zaštitili“ od eventualne alergije. Međutim, istraživači sa Klinike Mejo ustanovili su da između 80 i 90 odsto ljudi koji tvrde (a to i piše u njihovom kartonu) da su alergični na penicilin – u stvari nemaju pravi dokaz da su stvarno alergični, a na taj način, nesvesno ili svesno, nepotrebno izbegavaju lek koji bi im koristio.
Postoji jednostavan i relativno jeftin test kojim se na koži može utvrditi da li je neka osoba alergična na penicilin
Drugi razlog zašto ljudi pogrešno veruju da su alergični na penicilin jeste često neprikladno propisivanje ili samoinicijativno uzimanje leka (penicilina) za bolesti ili infekcije koje se ne mogu uspešno lečiti penicilinom, npr. grip ili prehlada. Onda pojedinci pogrešno zaključuju: „Od penicilina mi nije bilo bolje – verovatno zato što sam alergičan?“
Citiramo reči dr Tomasa Leita: „Penicilin neće i ne može delovati na viruse koji izazivaju običnu prehladu, zato što penicilin deluje na bakterije, a ne na viruse. Kada se nekome prepiše antibiotik za viruse, iz iskustva tvrdim – može izbiti samo osip ili neki drugi sporedni efekat. Takvu reakciju ljudi obično nesnovano nazovu alergijom na penicilin i onda u narednom periodu izbegavaju penicilin“, rekao je Leit.
Upozorenje
Podsećamo da prava alergijska reakcija na penicilin izaziva između ostalog i sledeće simptome: koprivnjaču (crvene plikove na koži), mučninu, proliv, povraćanje, oticanje usana, oticanje jezika, oticanje i stezanje u grlu ili gušenje slično astmi.
Penicilinska alergija izaziva obično i nagli pad krvnog pritiska, vrtoglavicu ili gubitak svesti. Ako dođe do više navedenih simptoma istovremeno, onda stvarno imate anafilaktičku reakciju koja može biti opasna po život i potrebna je odmah hitna intervencija lekara.
Dr Tomasa Leit zato upozorava: „Prava alergijska reakcija na penicilin dešava se ubrzo nakon izlaganja penicilinu obično u roku od 10 do 15 minuta ili najkasnije sat ili dva nakon uzimanja leka ili primljene injekcije. U tom slučaju, treba brzo reagovati. Ako imate reakciju kao što je uznemireni stomak, tri dana nakon započinjanja penicilinskog režima – onda to nije alergija na penicilin.“
Podsećamo na pravilo da posle primljene injekcije sa antibiotikom treba sačekati u ambulanti bar pola sata kako bi se videlo da li ima alergijske reakcije. Slično bi važilo i kada prvi put neko uzima tabletu penicilina (bilo bi poželjno prvu tabletu uzeti u ambulanti ili blizu lekara, zdravstvene ustanove).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com