Alergije na sunce postaju sve češće.
Ozonski omotač koji je bio filter i selektivno propuštao određene vrste zraka, uslovio je da se razviju živa bića čija koža je adaptirana na one zrake koji su bili prisutni na površini Zemlje.
Kada je došlo do oštećenja ozonskog omotača, na površinu Zemlje su prodrli i zraci na koje naša koža nije naviknuta. Ovi zraci su prejaki za našu kožu, pa je lako mogu oštetiti. Iz tog razloga sve više ljudi dobija alergiju na sunce.
Dermatolozi su potvrdili da je broj alergičnih na sunce u stalnom porastu, smatra se oko 20%. Sve veći broj ljudi, pa čak i oni koji nikad nisu reagovali na sunce i koji mogu lepo da pocrne, pod dejstvom sve jačeg zračenja ispoljavaju neželjene reakcije.
Nekima se alergija ispolji čim izađu na jako sunce, drugima ako predugo ostanu napolju izloženi jakom suncu. Alergija se javlja u različitim vidovima od sitnih bubuljica, osipa sa svrabom ili bez krupnih eritema, pa do plikova i opekotina.
Pod dejstvom UV zraka nastaju slobodni radikali (forme molekula u koži koje napadaju druge molekule da bi reakcijom sa njima postali stabilni). Koža sadrži prirodni odbrambeni mehanizam koji stabilizuje slobodne radikale i sprečava ih da oštećuju druge molekule. Ovaj odbrambeni sistem čine antioksidansi, npr. enzimi (superoksid mutaza, katalaza i glutation peroksidaza), lipofilne komponente (ubikvinon – koenzim Q10, tokoferoli – vitamin E i karotinoidi) ili u vodi rastvorni antioksidansi (askorbinska kiselina – vitamin C i glutation). Kada dejstvo zraka postane prejako i kada naš odbrambeni mehanizam ne može da spreči sve slobodne radikale koji nastaju u koži, dolazi do oštećenja ćelija i tkiva kože, koje se manifestuju crvenilom, osipom, plikovima, opekotinama.
U poslednje vreme popularna je upotreba antioksidanasa u vidu kapsula i tableta, radi sprečavanja oštećenja kože i lakšeg stvaranja preplanulog tena. Ovo je potpuno opravdano sa stanovišta zaštite kože od oksidativnog stresa, čime se smanjuje mogućnost nastanka opekotina i alergijskih reakcija. Najviše se u tu svrhu koriste beta-karoteni.
Preporučuje se da se ovi preparati uzimaju nekoliko nedelja pre letovanja ili drugog vida izlaganja jakom suncu, kako bi pripremili kožu za sunčanje. Najčešće sadrže kombinacije vitamina, supstanci sa antioksidacionim delovanjem, beta-karoten i druge karotenoide, vitamin E, vitamin C i sl.
Oni imaju samo preventivno delovanje, tako da se mogu koristiti samo uz zaštitne preparate koji se nanose „spolja“, na kožu.
U letnjem periodu treba izbegavati neke lekove i kantarion, koji mogu dovesti do fotosenzibilizacije (nepodnošenja sunca).
Reakcija na sunce poznata kao “koprivnjača“ često se meša sa opekotinama od prekomernog sunčanja. Možete je tretirati antihistaminicima, ali stručnjaci savetuju da ipak potražite pomoć lekara. Isto važi i ukoliko primetite čvorove ili oderotine na koži.
Kako biste sprečili fotoalergijsku erupciju koja nastaje u sadejstvu sunčeve svetlosti i nanošenja na kožu krema za telo, parfema, losiona, šminke… dermatolozi savetuju da prilikom izlaganja suncu ne koristite navedene preparate jer hemikalije koje ovi proizvodi sadrže takođe mogu da izazovu alergiju.
Uzročnici mogu da budu i neki lekovi, pre svega antibiotici, ali i antibebi pilule. Čak i kreme za sunčanje mogu da izazovu neželjene reakcije na koži, zato ih treba testirati – naneti manju količinu, najbolje na podlakticu i sačekati neko vreme kako biste videli da li će koža reagovati ili ne.
Zvuči neverovatno, ali i veštački zaslađivači, zelena salata, šargarepa, celer, smokve, peršun, paškanat i mirođija mogu biti uzročnici, pa se savetuje izbegavanje ovih namirnica tokom izlaganja suncu.
Preventivne mere su postepeno prilagođavanje kože suncu, nanošenje krema za zaštitu od UV zraka sa visokim faktorom, ali i adekvatna odeća – najbolje u beloj boji, dugih rukava i nogavica, a na glavi šešir, kačket… nešto što dovoljno pokriva lice.
Lekari kažu da alergija na sunce nije opasna po zdravlje, ali ukoliko primetite neke burnije reakcije na koži, konsultujte dermatologa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com