Prema novom istraživanju, neke vrste antidepresiva mogu da pomognu prilikom lečenja depresije ljudi koji boluju od Parkinosonove bolesti, a da pri tom ne pogoršavaju simptome ove bolesti.
Samo u SAD ima oko milion osoba koje pate od ove bolesti. Oboleli imaju poteškoća sa hodanjem, pokretima i koordinacijom, a depresija je prisutna gotovo kod polovine obolelih.
Međutim, depresija je kod osoba koje imaju Parkinosovu bolest i dalje nedovoljno priznata i ne leči se koliko je potrebno. Stručnjaci kažu da iako su lekari postali svesni ovoga, i dalje se bore sa tim da nađu najbolji način da leče depresiju.
Detalji istraživanja
Antideprsivi koji su duže u upotrebi, poznati i kao triciklični antidepresivi, sada se koriste samo povremeno, jer je njihova upotreba često povezana sa određenim vrstama srčanih oboljenja, kao i drugim neželjenim efektima.
Istraživači su ispitali dve vrste lekova koji se sada najčešće koriste, a to su paroksetin i venlafaksin.
Paroksetin je lek koji utiče na nivo hormona serotonina u mozgu i tako poboljšava raspoloženje, dok venlafaksin pravi ravnotežu između dva hormona, serotonina i norepinefrina, i na taj način popravlja raspoloženje pacijenata.
U istraživanju je učestvovalo 115 osoba koji imaju Parkinsovu bolest, kao i kliničku depresiju. Svi su bili stariji od 30 godina i nisu bili dementni.
Učesnici su podeljeni u tri grupe gde je svakoj grupi dodeljena po jedna vrsta leka, dok je trećoj dodeljen placebo. Prva grupa je dobila maksimalno 40 miligrama paroksetina na dan, dok je druga grupa dobila maksimalno 225 miligrama venlafaksina dnevno.
Istraživači su obavili procenu depresivnog stanja na početku i tokom 12 nedelja koliko je trajalo istraživanje.
Rezultati
Pacijenti u sve tri grupe, čak i u placebo grupi, pokazali su određena poboljšanja. Ipak, prve dve grupe sa antidepresivima imale su bolje rezultate nego placebo grupa.
U proseku, prva grupa je imala 59% poboljšanja, dok je druga grupa imala 52%. Placebo grupa je imala poboljšanje od 32%. Međutim, nije bilo nikakvog efekta na sposobnost kretanja pacijenata.
Istraživači još ne mogu da odrede koji je od ova dva antidepresiva bolji za lečenje depresije kod Parkinsove bolesti. Obe vrste lekova se sastoje od mnogo različitih sastojaka, tako da je izbor na pacijentima.
Što se tiče finansijske strane, cena ovih lekova prema dozama koje su se koristile u istraživanju kreće se od 20 do 30 dolara mesečno.
Doduše, pojedini pacijenti su prijavili da su imali neke neželjene efekte, kao što su nesanica, zatvor, umor i seksualna disfunkcija. Tri pacijenta, uključujući i jednog iz placebo grupe, imalo je ozbiljne sporedne efekte, a to je podrazumevalo pritisak u grudima, ometani rad creva i probleme sa ritmom srca. Međutim, samo je jedna osoba koja je imala problem sa srcem, odustala od daljeg učešća u istraživanju.
Zaključak
Stručnjaci smatraju da je ovo istraživanje pružilo važne informacije, kako za pacijente tako i za zdravstvene radnike.
Glavna poruke istraživanja su:
- Lečenje depresije kod osoba koje imaju Parkinsovu bolest je važna komponenta lečenja.
- Obe vrste antidepresiva (paroksetin i venlafaksin) pokazale su bolje rezultate u smanjenju uticaja depresije u odnosu na placebo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com