Ako se za neki lek može reći da je univerzalan – onda je to aspirin. On ima široku primenu u medicini, a mnogi ljudi ga koriste svakodnevno za svaki slučaj, prevencije radi. Da li je to baš pametno?
Dugo se o tome vodi rasprava među zdravstvenim radnicima širom sveta: mnogi su za, a mnogi protiv svakodnevnog uzimanja aspirina.
Mnoga istraživanja pokazuju da aspirin štiti od srčanih oboljenja, moždanih udara, raznih karcinoma, prevremenog porođaja, pa i preeklampsije trudnica (povišenje krvnog pritiska uz otekline ruku i nogu i probleme sa bubrezima).
Nedavno istraživanje pokazuje, međutim, da silicilna kiselina (aktivni sastojak aspirina) može preko moždanih ćelija pokrenuti smrtni proces kod starijih osoba u vidu Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Zbog svega navedenog, postavlja se pitanje sigurnosti aspirina za ljudski organizam. Ovo istraživanje ukazuje na potrebu za mnogo većom i sveobuhvatnijom studijom na svetskom nivou sa laboratorijskim istraživanjima, počev od miševa pa do ljudskih kliničkih istraživanja.
Radna grupa preventivnih usluga SAD postavila je smernice za upotrebu aspirina osoba u pedesetim godinama starosti i starijih. Preporuka je dva aspirina dnevno za osobe od 50 do 70 godina starosti sa 10% većim rizikom od srčanog ili moždanog udara, i to u periodu od 10 godina, ako pacijenti nisu u povećanom riziku od krvarenja.
Dodatna pogodnost uzimanja aspirina postoji kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, a to je zaštita od raka debelog creva, jer silicilna kiselina blokira protein koji pokreće inflamaciju kod određenih kancera, uključujući kolorektalni.
Israživanja su pokazala da aspirin pomaže u prevenciji ljudi koji su doživeli jedan srčani udar ili šlog, ali je nejasno vredi li kao zaštita i prevencija od prvog. Zbog toga je FDA u maju 2014. odbila zahtev „Bajera“ da na sadržaju etikete piše da aspirin štiti od srčanog i moždanog udara.
Farmaceutska kompanija „Bajer“ sa druge strane tvrdi da aspirin može sprečiti srčani i moždani udar tako što sprečava formiranje ugrušaka u krvnim sudovima.
Usled kontroverznih tvrdnji, imamo i podeljenost zdravstvenih organizacija. Kanadsko kardiovaskularno društvo ne preporučuje aspirin, kao ni Evropsko udruženje kardiologa. U Americi se preporučuje, ali samo ako njegove potencijalne koristi nadmašuju rizike.
Potencionalne koristi su, prema istraživanju, veće nego kod drugih terapija koje štite od kardiovaskularnih bolesti. Sugeriše se da više od 10% pacijenata koji uzimaju aspirin za primarnu prevenciju nema visok rizik od srčanih oboljenja.
Prilikom odvikavanja od pušenja, pored statina, preporučuje se i aspirin. U cilju ispitivanja te tvrdnje, radi se i studija sa 50.000 učesnika koja će utvrditi ima li zaista aspirin dodatnu korist u odvikavanju od pušenja.
Iako se sugeriše da se u cilju prevencije aspirin uzima najmanje 5 godina, trudnice mogu imati koristi od uzimanja aspirina samo 5 meseci. Uzimajući dnevnu bebi dozu aspirina, smanjuje se rizik od prevremenog porođaja i preeklampsije.
Pa ipak, preporuke trudnicama za aspirin su različite: dok Američki fakultet za akušerstvo i ginekologiju daje smernicu da je samo jedna od 300 trudnica kandidat za uzimanje aspirina, preventivna grupa SAD preporučuje aspirin svakoj četvrtoj trudnici. To bi, smatraju oni, smanjilo troškove zdravstvene nege.
Zdravstveni radnici koji nisu učestvovali u ovoj studiji zalažu se za preventivnu upotrebu aspirina, naročito kod trudnica, jer su dovoljno mlade da ne brinu o riziku krvarenja za relativno kratko vreme uzimanja aspirina.
I svaki gojazan pacijent preko 35 godina trebalo bi da uzima aspirin ili da se barem konsultuje sa svojim lekarom o njegovim prednostima i nedostacima. Mnogi lekari kažu da im se pacijenti vraćaju sa izjavom da su počeli da uzimaju aspirin.
Napomena
O tome ko bi trebalo da koristi male doze aspirina svakodnevno, treba da odluči internista ili ginekolog. Specijalista zna da li ste u rizičnoj grupi i da li aspirin može da vam donese više štete od koristi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com