Aspirin je jedno od odomaćenih (proizvođačkih) imena za acetilsalicilnu kiselinu, a odobren je za upotrebu kao analgetik i antpiretik još davne 1899. godine. Iako "jednostavan", ovaj lek se zadržao u upotrebi do današnjih dana i može se koristiti i bez recepta. Proizvodi ga veliki broj farmaceutskih kuća pod različitim proizvođačkim imenima.
Iako mu je osnova namena ublažavanje bolova i snižavanje visoke temperature, istraživanjima sprovedenim u poslednje vreme došlo se do zaključka da aspirin povoljno deluje i protiv karcinoma dojke, a naročito protiv bolesti srca.
Osnovno dejstvo
Ovaj lek se koristi najčešće protiv: glavobolje, artritisa, bolova u mišićima, bolova prilikom manjih povreda, povišene temperature, raznih upala, menstrualnih grčeva, burzitisa i drugih bolnih stanja.
Za ublažavanje bolova ili upala često se koristi acetilsalicilna kiselina u kombinaciji sa drugim lekovima (sastojcima) kako bi se proširio spektar dejstva.
Aspirin i bolesti krvnih sudova
Ustanovljeno je da aspirin u malim dozama deluje kao dobar antikoagulans i antitrombocitik. Aspirin sprečava zgrušavanje krvi i proizvodnju tromboksana, stimulatora aktivacije trombocita. Sprečavanjem prevelikog zgrušavanja krvi sprečava se začepljenje krvnih sudova i samim tim nastanak srčanog ili moždanog udara.
Zbog toga se u novije vreme proizvode tablete koje sadrže aspirin u manjim dozama (ili u kombinaciji sa drugim lekovima) i preporučuje se srčanim bolesnicima da ih uzimaju svakodnevno.
Neželjena dejstva
Kao ni drugi lekovi, ni aspirin nije svemoguć, ne leči sve bolesti, a ima i nuspojave.
Blaga neželjena dejstva aspirin može imati kod nekih ljudi, izaziva nadraženost želuca.
Međutim, kod pacijenata koji imaju čir na želucu aspirin može izazvati ozbiljne poremećaje. Takođe, prilikom upotrebe aspirina u velikim dozama, dolazi do problema sa ušima (sluh), glavobolje, vrtoglavice, mučnine ili prekomernih krvarenja.
Aspirin se ne preporučuje maloj deci i omladini za smanjenje temperature. Pored toga, ne savetuje se trudnicama i dojiljama.
Lekari mogu upozoriti pacijente da ne uzimaju aspirin posle vađenja zuba ili posle neke hirurške intervencije zato što se smanjenjem zgrušavanja krvi može usporiti zarastanje rana.
Obavezno se treba konsultovati sa lekarom prilikom uzimanja ovog leka u kombinaciji sa nekim drugim lekovima kako njihovo zajedničko delovanje ne bi izazvalo neželjene posledice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com