Gde i kada dete trepne – može pružiti istraživačima neke važne pojedinosti o tome kako deca sa autizmom primaju i obrađuju informacije.
Iako se možda ne čini tako, treptaji prekidaju ono što gledamo. Ako je priča ili scena interesantna, držimo oči širom otvorene. To se naziva inhibicija treptaja. Postoji ključna razlika između dece sa poremećajima iz spektra autizma i one bez poremećaja i toga kada ona trepću.
Novo otkriće izneseno je u „Proceedings of the National Academy of Sciences“ (Otkrićima nacionalne akademije nauka) u Americi.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izveštava da jedno u 110 dece u Americi pati od poremećaja iz spektra autizma. To je spektar razvojnih poremećaja koji utiču na komunikativne sposobnosti dece i njihove mogućnosti da stupaju u odnose sa drugim ljudima.
U novoj studiji dvogodišnjaci koji imaju autizam i oni koji ga nemaju gledali su snimak dečaka i devojčice kako se igraju. Snimak je uključivao fizičke pokrete i decu koja međusobno komuniciraju. Kod zdravog deteta brzina treptaja smanjila se više kada je gledalo emocionalni deo nego kada je posmatralo fizičke pokrete. Kod mnoge dece sa autizmom situacija je bila obrnuta.
„To kada trepćemo i kada ne trepćemo – može zapravo pokazati koliko smo u datu situaciju uključeni i koliko nam je važno to što zapažamo“, kaže Voren Džouns, vođa istraživanja u Markus centru za autizam na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Atlanti.
Deca koja nemaju autizam deluju kao da znaju šta će se sledeće desiti na osnovu izraza lica i igre rečima. Ovo nije slučaj sa decom koja pate od autizma. „Bez razumevanja socijanog konteksta u kom se situacija dešava, deca sa autizmom mogu često reagovati sa zakašnjenjem na situacije koje su se već dogodile“, kaže Džouns.
Otkrića daju istraživačima nova sredstva kako bi probali da razumeju kako deca sa autizmom posmatraju stvari i kako uče iz onoga što vide. To će dati više informacija o stvarima koje deci sa autizmom odvraćaju pažnju i onim starima koje ih pokreću.
Rezultati studije mogu pomoći u dijagnozi autizma i lečenju
Eksperti za autizam uzbuđeni su zbog implikacija ove studije.
„Ovo je dobra studija koja ukazuje na jedinstvene šeme socijalne pažnje kod autizma“, kaže Tomas Freizer, vođa istraživanja u Bolničkom cenru za autizam pri Klivlendskoj dečijoj bolnici.
Ove informacije mogu postati korisne za razvoj ranije i objektivnije metode dijagnostike.
Geraldina Doson, šef naučne grupe „Autism Speaks“ (Autizam govori), kaže da rezultati ovog istraživanja mogu pomoći istraživačima da dođu do efektnijih terapija. „Ovo je prva studija koja je koristila treptaje kako bi ocenila koliko je dete uključeno u ono što gleda.“
Ovi rezultati ukazuju na to da bi terapija trebalo da bude fokusirana tako da pomaže detetu da se emocionalnije uključi u socijalni svet i da nauči da su ljudi važni i vredni pažnje. Stručnjaci se nadaju da će, kao rezultat terapije, malo dete sa autizmom ranije pokazati više nivoe pažnje.
Što je još bitnije, treptaji mogu koristiti u merenju uključenosti deteta, kažu istraživači. Ovi rezultati bi se mogli koristiti u kliničkim ogledima koji testiraju tretmane kako bi povećali interesovanje i uključenost (aktivnost) autističnog deteta u socijalni svet.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com