Jednostavan i besplatan test, ali i precizan pokazatelj dobrog rada srca, kažu naučnici iz Španije, jeste sposobnost da do četvrtog sprata stignete za manje od minut, i to stepenicama, a ne liftom..
– Ukoliko vam je potrebno više od jednog minuta i po da se popnete do četvrtog sprata, bilo bi dobro da se obratite lekaru – tvrdi doktor Hesus Peteiro, kardiolog u Univerzitetskoj bolnici u Korunji i autor istraživanja.
Više od jednog i po minuta se smatra za loš rezultat
Istraživanje doktora Peteira predstavljeno je na naučnom skupu Evropskog kardiološkog društva 2020. Tokom istraživanja 165 ispitanika je šetalo ili trčalo na traci do tačke izdržljivosti, i na osnovu kapaciteta izdržljivosti im je izmeren metabolički ekvivalent (MET).
Pošto su se odmorili, ispitanici su se popeli stepenicama do četvrtog sprata (oko 60 stepenika) koliko su brže mogli, ali ne da trče, i opet im je izmeren MET.
Učesnici koji su uspeli da se popnu stepenicama za manje od 40-45 sekundi imali su MET koeficijent 9 do 10.
Prethodne studije su pokazale da oni ljudi koji tokom vežbanja imaju metabolički ekvivalent 10 imaju mnogo nižu stopu smrtnosti (jedan odsto ili manje tokom jedne godine ili 10 odsto tokom perioda od 10 godina).
Ispitanicima kojima je trebalo jedan i po minut ili više da stignu do četvrtog sprata utvrđena je vrednost MET-a od 8, što pretpostavlja stopu smrtnosti od dva do četiri odsto za godinu dana, ili 30 odsto za 10 godina.
Posmatranje srčane funkcije onih ispitanika kojima je trebalo više od jedan i po minut utvrđeno je da 58 odsto njih ima poremećaj srčane funkcije u poređenju sa 32 odsto onih koji su se popeli za manje od jednog minuta.
Ovo je samo početni test
Najmanje jedan od tri učesnika ispitivanja koji je uspeo da se popne brzo uz stepenice imao je poremećaj srčane funkcije koji je potencijalni pokazatelj nekog oboljenja srca.
Ovaj podatak pokazuje da ovaj test penjanja uz stepenice ne može biti zamena za podrobnije ispitivanje srčane funkcije, napominje doktorka Rene Bulok-Palmer, kardiolog i direktorka Centra za bolesti srca žena iz Nju Džersija.
– Na osnovu ove studije, sposobnost da se popne uz stepenice može se koristiti kao gruba procena da se proveri nečije funkcionisanje srca i eventualno predvidi neki srčani poremećaj – napominje dr Bulok-Palmer.
– Međutim, verujem da ovaj paušalni test samoprocene ne bi smeo da zameni detaljan lekarski pregled i medicinski kontrolisan test opterećenja.
Sa tim stavom slaže se i doktorka Nikol Harkin i napominje da se tokom standardnih testova opterećenja mogu primetiti određene srčane smetnje (promene na EKG-u ili ultrazvučnom pregledu), čak i ako pacijent ne oseća bilo kakve tegobe.
Penjanje uz stepenice najbrže povećava broj otkucaja srca
„Takođe beležimo i druge promene, kao što su nagli i opasni skokovi krvnog pritiska ili promene srčanog ritma, koje se ne mogu registrovati kod ove vrste testa“, dodaje dr Harkin.
Svi učesnici studije španskih lekara već su imali neke simptome povezane sa kardiovaskularnim bolestima, kao što su bol u grudima ili nedostatak daha tokom fizičkog napora.
„Namera nam je bila da pronađemo jednostavan i jeftin način da se utvrdi zdravlje srca“, naglašava dr Peteiro. „Ovo može pomoći lekarima u trijaži pacijenata za detaljnije analize“.
Ovaj metod već dugo koriste mnogi lekari, napominje dr Harkin.
„To je vrsta fizičke aktivnosti koja brzo dovodi do povećanog broja otkucaja srca. Ukoliko pacijent ima zakrečenje arterija, obično će se pojaviti određeni simptomi (bol u grudima ili nedostatak daha) što je veći broj otkucaja srca. Često sposobnost pacijenata da se popnu sprat ili dva stpenicima bez većih problema kao pokazatelj da će verovatno uspešno prebroditi hiruršku intervenciju“, dodaje doktorka.
Test ipak nije namenjen svima
Doktor Ojer Onuma, kardiolog i asistent profesora na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, tvrdi da je test sa penjanjem uz stepenice koristan, ali da ima svoja ograničenja.
„Prednost ove metode je pre svega u tome što je jednostavna. Može se obaviti bilo gde i bez ikakvih zahteva za dodatnom opremom ili ljudstvom. Mnogo je lakše izvesti nego standardni test opterećenja i može se ponoviti više puta kako bi se pratio napredak ili promene sposobnosti“, kaže dr Onuma.
Međutim, problem je u tome što ovaj test nije standardizovan – jer u zavisnosti od vrste stepenica i brzine kojom se neko penje, variraće i vreme. Takođe, ovaj test nije moguće obaviti na pacijentima koji imaju probleme u kretanju i nešto starijim pacijentima koji imaju objektivne teškoće da se penju uz stepenice.
Ali pored mogućnosti da se stigne do četvrtog sprata, u obzir se mogu uzeti i sposobnost da se peške ode do pijace i donesu namirnice, ili brojne druge svakodnevne aktivnosti mogu biti indikator kardiovaskularnih problema.
„Ukoliko, na primer, primetite da vam se sposobnost da dovršite svoj umereni ili nešto intenzivniji trening promeni, to vam je siguran znak da nešto možda nije u redu i da bi trebalo da se obratite lekaru“, kaže dr Polok.
„Takođe, možete da merite i koliko vremena je potrebno da vam se povrati normalan srčani ritam posle napora kako biste videli da li je sa vašim srcem sve u redu.“
Još jedno veliko ograničenje kod penjanja uz stepenice je što kod ljudi koji imaju probleme sa zglobovima, silazak niz stepenice stvara veliko opterećenje kolena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com