Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju najčešći uzrok smrtnosti pacijenata u Srbiji, kao i u Hrvatskoj. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji i Hrvatskoj za smrt preko 51% pacijenata krive su kardiovaskularne bolesti. To znači da svaka druga osoba umre od ovih bolesti. Statistički gledano, u Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba premine od posledica bolesti srca ili krvnih sudova.
Povećanje rizika za nastajanje kardiovaskularnih bolesti predstavlja savremeni način života. Činjenica je da se na ove uzroke može znatno uticati samo malim promenama u načinu života i načinu ishrane.
Najvažniji uzroci nastanka kardiovaskularnih bolesti
Preterana gojaznost je veliko opterećenje za organizam, srce i krvne sudove.
Neredovna i nepravilna ishrana namirnicama bogatim holesterolom znatno utiče na razvoj bolesti srca.
Prevelik unos u organizam hrane bogate zasićenim masnim kiselinama nije povoljan za organizam.
Dugo sedenje u automobilu, pored kompjutera, pored televizora i na radnom mestu, kao i nedovoljna fizička aktivnost – uzroci su mnogih bolesti.
Konsumiranje alkoholnih pića, pogotovu u većim količinama, veoma je štetno po krvne sudove jer ih previše napreže i razara.
Pušenje ne samo da je štetno za disajne organe već negativno utiče i na srce i krvne sudove, pa stvara preduslove za zapušenje krvnih sudova i infarkt.
Medicinsko tumačenje uzroka kardiovaskularnih bolesti
Navedeni način života i ishrane stvaraju u organizmu povećane količine masti (trigliceride), zasićene masne kiseline i holesterol, a sve to dovodi do nagomilavanja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Nagomilavanje masnoća na zidovima krvnih sudova dovodi do arterioskleroze i kardiovaskularnih bolesti koje mogu dovesti do bolesti sa smrtnim ishodom.
Prevencija bolesti krvnih sudova
Na mnoge navedene uzroke možemo uticati promenom načina života i promenom načina ishrane.
Kada je reč o promenama u načinu života, stručnjaci preporučuju:
- prestati sa pušenjem i smanjiti količinu alkoholnih pića
- smanjiti vreme provedeno u sedenju
- povećati fizičke aktivnosti kroz duže šetnje i umerene sportske aktivnosti
- piti veće količine tečnosti u toku dana
Promene u načinu ishrane:
- ne ukidati obroke ni pojedine namirnice nego smanjiti dnevnu količinu pojedene hrane
- podeliti obroke na 5 do 6 manjih obroka
- smanjiti količinu masnog mesa u ishrani
- češće jesti ribu
- jesti raznovrsnu hranu, ali u manjim količinama
- jesti što više voća
- u ishrani koristiti integralne žitarice i mahunarke
- smanjiti unos soli, šećera, slatkiša, kafe i gaziranih pića
- jesti integralni ili crni hleb umesto belog hleba
- umesto punomasnog mleka i jogurta koristiti mleko i jogurt sa manje masnoće
- koristiti koštunjave plodove (orasi, badem, lešnik, kikiriki…)
- umesto svinjske masti i suncokretavog ulja što više upotrebljavati maslinovo ulje
- jesti crnu čokoladu i piti crno vino u manjim količinama
Ovo su neki od saveta za prevenciju bolesti krvnih sudova i bolesti srca kojih svako od nas može uz malo napora da pridržava.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com