Praznik jedan, praznik drugi, praznik treći, pa nekoliko slava, pa nedeljne posete roditeljima, rodbini i prijateljima. Svaki put ogromno posluženje i raznorazne đakonije. Imate već problema da uđete u neke komade svoje garderobe i znate da bi trebalo da smanjite jelo i počnete da vežbate, ali samo još ovo da probate, i još ovo… Ma, nek ide život, sto godina niste jele taj predivan slatkiš, nek zgrabi ko može! Kilogrami se slažu… Onda dođete na "spasonosnu" ideju: a da vi lepo, nakon sveg tog jela, gurnete prst u usta i povratite. Tako ćete em jesti sve što hoćete, em se ništa od toga neće nataložiti na vama. U vezi s tim, imamo samo jedan savet: nemojte to da radite!
Ma, šta, neće vam ništa biti ako jednom povratite! Od jednog puta neće, ali to se nikad ne zaustavi na jednom putu. Preješćete se ponovo, i ponovo se setiti "spasonosnog" rešenja, i opet, i opet. Nećete ni primetiti da vam je prešlo u naviku da povraćate posle svakog obroka; što je najgore, bićete veoma čvrsto ubeđene da ste u stanju da s tim povraćanjem prekinete bilo kad, u bilo kom trenutku; da je to uvek stvar vašeg izbora. Ipak, neće više biti. Nekontrolisano ćete jesti (često krišom od svojih ukućana) i svaki put posle jela ćete povraćati. Tako izgleda bulimija, a veoma je teško izlečiti se od nje.
Sigurno znate da vas posle povraćanja grebe grlo i da vam je gutanje otežano. To je zbog toga što vam je vaša sopstvena stomačna kiselina dospela tamo gde joj uopšte nije mesto – u usta. Ta kiselina će izazvati crveno i natečeno ždrelo, upaljene desni, kvarenje zuba, krvarenje ždrela, moguće i čir na želucu. Pored toga, usled bulimije telo ne dobija dovoljno energije iz hrane, a posledice toga su opadanje kose, slabi i krti nokti, suva koža, neprijatan zadah i slabi zubi. Povraćanje je samo po sebi veliki napor za organizam i može da dovede (naročito ako je često, a kod bulimije uvek jeste) do pucanja krvnih sudova (najčešće kapilara u očima) i slabljenja srca. Unutrašnji organi će usled bulimije takođe oslabiti, što sve zajedno može dovesti do srčanog udara i kod sasvim mladih žena. Još jedna od mogućih posledica je poremećaj menstrualnog ciklusa, ili čak i nestanak, što dovodi do trajnog steriliteta. Sve to je previsoka cena za vitak stas, zar vam se ne čini?
Bulimija je zavisnost, i kao takvu ju je zaista teško izlečiti. Uvek je potrebna pomoć lekara, nekad hospitalizacija, nekad pomoć stomatologa, ili hirurga, koji će "zakrpiti" grlo ili unutrašnjost usne duplje, a svakako je neophodna pomoć psihijatra i, naravno, jako mnogo ljubavi, razumevanja i podrške okoline.
Teško se leči, a ne donosi vam ništa dobro (bulimijom pokušavate da dođete do lepog izgleda, ali vas upravo bulimija fizički upropasti). Zato, ne prst u usta! Ako već ne možete da se uzdržite od hrane, bolje je i da ste malo "buckasti" nego da bulimijom upropastite sebi život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com