Srčani udari poznati su po tome što nastaju neočekivano, što ih čini jednim od najsmrtonosnijih stanja na svetu. Do udara dolazi kada dotok krvi u srce iznenada stane. To izaziva cunami simptoma, ali postoje dokazi da se znakovi upozorenja mogu pojaviti u mesecima koji prethode udaru. Prema jednom istraživanju, žene mogu da osete neobičan umor, poremećaje spavanja i nedostatak vazduha mesec dana pre srčanog udara.
Prvi simptom koji signalizira srčani udar je bol u grudima, sličan onom koju osetimo kada nas tokom vežbanja uhvati grč u nogama. Budući da je srce zaduženo za pumpanje krvi u ostatak tela, srčani udar odmah uzrokuje nedostatak kiseonika u celom telu.
Anketa objavljena u časopisu Circulation prikupila je informacije od više od 500 žena koje su doživele i preživele srčani udar kako bi uporedila njihove simptome. Njih 95 posto reklo je da su primetili neobične telesne promene mesec dana pre. Najčešći problem u nedeljama koji su prethodili srčanom udaru bili su umor i poremećaj sna.
Zanimljivo, istraživanje je pokazalo da je bol u grudima tokom srčanog udara iskusilo manje žena u poređenju s muškarcima. S druge strane, kod žena je bila veća verovatnoća od pojave kratkog daha.
2019. Harvard Health objavio je popis 12 najčešćih simptoma koje su prijavile žene mesec dana pre srčanog udara:
– neuobičajeni umor (71 posto)
– poremećaj spavanja (48 posto)
– kratkoća daha (42 posto)
– loša probava (39 posto)
– anksioznost (36 posto)
– ubrzan rad srca (27 posto)
– slabe/teške ruke (25 posto)
– promene u razmišljanju ili pamćenju (24 posto)
– promena vida (23 posto)
– gubitak apetita (22 posto)
– trnci u šakama/rukama (22 posto)
– poteškoće s disanjem noću (19 posto)
Jedan od razloga zašto muškarci i žene mogu doživeti različite simptome srčanog udara je taj što je verovatnije da će muškarci patiti od nakupljanja plaka u većim arterijama koje snabdevaju srce krvlju. Žene su pak osetljivije na nakupljanje plaka u manjim srčanim arterijama, poznatima kao mikrovaskulature.
Kako sprečiti srčani udar?
Opšte je poznato da su srčani udari posledica životnih navika koje progresivno oštećuju kardiovaskularni sistem. Faktori rizika koji se mogu promeniti su pušenje, fizička aktivnost i ono što jedete i pijete.
“Drugi potencijalno promenjivi faktori rizika uključuju prečišćavanje vazduha, buku, stres i infekcije, iako pojedincu to nije lako da direktno kontroliše”, navodi Harvard T.H Chan School of Public Health (HSPH).
Svi ovi faktori direktno utiču na nekoliko fizioloških aspekata zdravlja poput krvnog pritiska, nivoa holesterola i šećera u krvi. Iako postojanje jednog ili dva od ovih faktora rizika ne mora nužno da rezultira srčanim udarom, što više faktora rizika imate, to je rizik veći, upozorava HSPH, piše Index.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com