O nekim bolestima se retko priča i teže se dijagnostifikuju, što je priličan problem ako vam dete boluje od takve bolesti. Što je još gore, dešava se da ta bolest uopšte nije baš toliko retka, a da se kod nas i dalje tretira kao takva. Jedna takva bolest je celijakija.
Celijakija ili celijačna bolest je urođena nesposobnost da se svari gluten, lanac proteina kojeg ima u pšenici, ovsu, ječmu, raži, kao i u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama. Ukoliko se putem hrane unese gluten, makar i u minimalnim količinama, hrana se jednostavno ne zadrži u organizmu – putem stolice (tečne i obilne) izađe iz organizma i ništa od hranljivih materija se ne zadrži. Organizam obolelog ima snažnu reakciju na gluten, i ta reakcija izaziva oštećenje resica smeštenih na sluzokoži tankog creva, pa je varenje onemogućeno.
Za ovu bolest ne postoje lekovi ni izlečenje. Obolela osoba može da živi sasvim normalno, ali samo ako se pridržava bezglutenske dijete, što u našim uslovima može da bude priličan problem. Naime, glutena nema samo u navedenim žitaricama i njihovim proizvodima (brašnu i svemu što se od brašna tih žitarica pravi – hleb, testenine, keks, grisine, peciva, palačinke, rezanci, pite, kolači…), skriveni gluten postoji i u praktično svim namirnicama koje se u našim prodavnicama mogu naći (bombone, žvake, čokolada, sladoled, puding, ajvar, svi suhomesnati proizvodi, viršle, kobasice, konzervirana hrana, pečeni kikiriki, semenke, suncokret…). Gluten se, zbog svojih vezujućih svojstava, dodaje mnogim namirnicama. Plus, žitarice koje ne sadrže gluten (kukuruz i pirinač) mogu biti samlevene u istom mlinu u kome se melju i one s glutenom, pa će ove materije biti u tragovima i u ovim prvim žitaricama, a i to je dovoljno da kod obolelih izazove reakciju.
Ukoliko se osoba s celijakijom ne pridržava bezglutenske dijete, može doći do mišićne slabosti, poremećaja rada srca, noćnog slepila, osteoporoze, dijabetesa, promena na zubima, problema s centralnim i perifernim nervnim sistemom, izraženo niskog rasta, kod žena i do problema s plodnošću i pobačaja. U svetu je lako nabaviti namirnice bez glutena, ali kod nas se one uglavnom moraju pripremati u sopstvenom domu, a njihovi sastojci se nekad samo u inostranstvu mogu nabaviti. Naš zakon još uvek ne reguliše u dovoljnoj meri dozvoljeni sadržaj glutena u namirnicama – a već 0,1 gram ove materije dovoljan je da kod obolelog izazove reakciju.
Pomoć u snalaženju s ovom bolešću kod nas pruža Udruženje za obolele od celijakije, preko kojeg je moguće saznati više o ovoj bolesti, pa i nabaviti recepte za jela bez glutena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com