Ima pozitivan uticaj kako na mentalno, tako i na fizičko zdravlje čoveka, a prema istraživanjima, predstavlja ključ za dug život.
Nova studija je pokazala da optimisti imaju tri puta manje šanse da dožive srčani ili moždani udar.
Tim naučnika nedavno je sproveo istraživanje kako bi utvrdio vezu između pogleda osobe na život i njenog kardiovaskularnog zdravlja.
Za studiju, koja je objavljena u medicinskom časopisu „JAMA Network Open“, tim je sakupio podatke iz 15 prethodnih analiza žena i muškaraca širom sveta. 230.000 učesnika dolazilo je iz SAD-a, Evrope, Izraela i Australije i pratili su ih 14 godina.
Prema nalazima studije, učesnici koji su sebe opisali kao optimiste imali su manji rizik od srčanog udara za 35 odsto u odnosu na druge.
Pored toga, ispitanici koji su identifikovani kao optimisti imali su 14 odsto manje verovatnoće da će doživeti prevremenu smrt izazvanu bilo kojim uzrokom, uključujući kardiovaskularne bolesti, karcinom, demenciju i dijabetes.
Nivo optimizma učesnika je procenjen korišćenjem psiholoških skala, dok je takođe ocenjeno njihovo celokupno zdravlje.
Profesor Alan Rozanski, autor studije i kardiolog u „Mount Sinai St Luke’s Hospita“ u Njujorku, rekao je da nalazi studije „ukazuju da je optimizam povezan sa manjim rizikom od bolesti kardiovaskularnog sistema“.
Profesor Rozanski dodao je da promocija optimizma i smanjenje pesimizma „mogu biti važni za preventivno zdravlje“.
„Naša studija je bila prva metaanaliza, prema našim saznanjima, koja je procenila povezanost između optimizma i kliničkih ishoda. Nalazi su bili u skladu sa studijama koje su procenjivale povezanost između optimizma i drugih medicinskih stanja u vezi sa tim“, rekao je naučnik.
Profesor Rozanski objasnio je da ako je osoba optimistična može povećati verovatnoću da će slediti zdrav način života, redovno vežbati, hraniti se uravnoteženo i neće pušiti.
Optimizam je odavno proglašen pozitivnim atributom za život.
„Sveukupno, kardiovaskularne i psihološke prednosti optimizma čine ga atraktivnim novim poljem za proučavanje u oblasti bihevioralne kardiologije“, dodao je profesor.
Istraživači veruju da bi njihovi nalazi mogli dovesti do uvođenja intenzivnije kognitivne bihevioralne terapije (CBT) kako bi se pomoglo pacijentima koji pate od depresije.
Oni su naveli da pored promocije zdrave ishrane i redovnog vežbanja, prema njihovom mišljenju, medicinski profesionalci treba da podstaknu pozitivnost među svojim pacijentima.
Prof. Rozanski rekao je da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se „bolje definisali mehanizmi bio-bihevioralnog ponašanja na kojima se zasniva ova asocijacija i procenili potencijalne koristi od intervencija koje su namenjene promovisanju optimizma ili smanjenju pesimizma“.
Ranije ove godine, studija koju su sproveli naučnici sa Medicinskog fakulteta sa Univerziteta u Bostonu tvrdila je da se kod optimista povećava verovatnoću da će živite najmanje 85 godina.
Istraživači su procenili podatke prikupljene od oko 70.000 žena i 1.400 muškaraca iz studije o normativnom starenju.
„Iako je istraživanje identifikovalo mnogo faktora rizika za bolesti i preranu smrt, znamo relativno manje o pozitivnim psihosocijalnim faktorima koji mogu promovisati zdravo starenje. Ova studija ima snažnu relevantnost za javno zdravlje jer ukazuje na to da je optimizam jedno takvo psihosocijalno dobro koje ima potencijal da produži životni vek“, rekla je Levina Li, docent psihijatrije.
(Independent, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com