Svedoci smo da se svake godine veliki broj kupača udavi, bilo da se radi o bazenima, rekama, jezerima ili moru. Samo u Americi desetak ljudi dnevno umre od davljenja. Stručnjaci upozoravaju da se broj davljenika može smanjiti na minimum boljim razumevanjem toga kako dolazi do davljenja i koje su najveće opasnosti.
Sajt koji se bavi zdravljem ljudi istraživao je neke mitove, zablude i činjenice o davljenju, pa je tom prilikom postavio određena pitanja stručnjacima:
- Dr Džejms Orlovski dugo se godina bavio istraživanjem i istragama davljenja ili utapanja ljudi na Floridi
- Gospođa Kejt Kar je direktorka organizacije za sprečavanje povreda dece „Safe Kids Worldwide“
- Dejvid Rifkin je osnivač Udruženja za prevenciju od strujnog udara
Dr Linda Kuan je profesor pedijatrije pri Univerzitetu u Vašingtonu na Medicinskom fakultetu u Sijetlu
Navodimo najčešće mitove koji kruže među kupačima i plivačima i odgovore stručnjaka:
Dobri plivači ne mogu se udaviti?
Odgovor: Nije tačno.
Osobe koje piju previše alkohola ili uzimaju droge obično precenjuju svoje sposobnosti u plivanju tako da previde i potcene podvodne struje koji ih mogu povući pod vodu. Alkohol je u oko 70% slučajeva uzrok davljenja, naročito kod tinejdžera. Pripitost ili pijanstvo utiču na ravnotežu, prosuđivanje i koordinaciju, a ti efekti su pojačani na suncu i visokim spoljnim temperaturama.
Čak i stariji iskusniji plivači trebalo bi da plivaju sa partnerom, a ne da se udaljavaju sami od obale.
Da li postoji „davljenje na suvom“ ili sekundarno davljenje?
Tačno je da ljudi ponekad mogu da se udave nakon što izađu iz vode, iako stručnjaci smatraju termine „suvo davljenje“ i „sekundarno davljenje“ zastarelim.
Suvo davljenje odnosi se na uzimanje malih količina vode dok se osoba bori sa dahom, a onda ima problema sa disanjem iako je van vode. Sekundarno davljenje odnosi se na probleme sa disanjem nakon boravka i potapanja u vodi, zbog tečnosti koja je prodrla u pluća.
Oba problema su retka, tako da su uzrok oko 1% do 2% od svih smrtnih slučajeva usled davljenja.
Ipak, važno je da budemo svesni da su problemi sa disanjem mogući i nekoliko sati po izlasku iz vode. Ako se neko davio ili nagutao vode i kašljao po izlasku iz vode, on bi ipak trebalo da dobije medicinsku pomoć.
Da li sve osobe tokom davljenja vrište i zovu u pomoć?
Davljenje se često zove tihi ubica. Vi ne možete ni shvatiti da ste u nevolji pre nego što se nađete pod vodom. To naročito važi za decu.
Deca koja se dave ne mogu pozvati u pomoć jer je njihov napor koncentrisan na to da ostanu iznad vode. Deca obično ne znaju da se bore sa vodom i jednostavno skliznu pod vodu i udave se. Odrasli koji su loši plivači ili oni koji ne umeju da plivaju ponašaju se na isti način kao deca.
Dobri plivači, ukoliko su u nevolji, obično udaraju po vodi rukama i češće vape za pomoć?
Stručnjaci podsećaju na to da odrasli sa hroničnim bolestima mogu „tiho da se udave“, na primer, ako u vodi dožive srčani udar ili slabu cirkulaciju krvi koja može da dovede do grčeva. Odrasli sa srčanim problemima obično „tiho skliznu pod vodu“ i onda ih uhvati podvodna struja.
Da li su električni šokovi čest uzrok utapanja?
To nije česta pojava, ali se dešava.
Davljenje kao posledica elektro-šoka predstavlja opasnost jer nije dovoljno istraživana niti dovoljno poznata.
To se dešava kada se neko udavi zbog posledica električnog šoka: električni napon niskog nivoa, kao što su oni iz okolnih brodova ili čamaca na pristaništu – izazivaju šok kod plivača u vodi, parališu ih, tako da neko vreme ne mogu da se kreću i pomognu sebi.
Prema nekim podacima, ovo su retki slučajevi i bilo ih je šezdesetak za poslednjih desetak godina u celoj Americi. Američku javnost je uzbunio nedavni slučaj kada je mladić stradao na jednom jezeru u Alabami pošto je na metalnim merdevinama bilo struje zbog neispravne instalacije. Ovakve pojave su opasnije u slatkoj vodi zato što telo bolje provodi struju nego slatka voda.
Ovde se prevencija ostavlja vlastima: da propisima regulišu uzemljenje brodova i čamaca. Kupačima ostaje upozorenje da kupanje nije bezbedno blizu brodova, i zbog drugih opsnosti.
Da li se deca češće utapaju nego odrasli?
Deca nemaju veće šanse da se udave nego odrasli, ali kada pogledate statistike, više odraslih osoba se udavi nego dece. Jedan od razloga je i taj što odraslih ima više nego dece u većini zemalja sveta. U Americi su, na primer, od ukupnog broja utapanja 20% deca.
U Americi je za decu do 5 godina starosti davljenje drugi vodeći uzrok smrti ili povreda, odmah posle saobraćajnih nesreća.
Da li se davljenje najčešće završava smrću?
Statistika obrađuje samo smrtne slučajeve usled davljenja ili teže zdravstvene posledice koje su ostale posle davljenja i preživljavanja, tako da se ukupan broj „pokušaja utapanja“ ne može utvrditi.
Posle davljenja i spasavanja kod nekih osoba ostaju zdravstvene posledice usled oštećenja mozga, zbog nedostatka kiseonika. Zbog oštećenja mozga može doći do invaliditeta ili oslabljenog pamćenja. Podsećamo da je mozak najosetljiviji organ na nedostatak kiseonika.
Da li su gume za plivanje i „mišići“ za decu dobra zaštita?
Gume i razna pomagala dobra su da se deca oslobode početnog straha neko kratko vreme da bi naučila da plivaju. Inače, ovakva sredstva decu samo mogu previše osloboditi straha, tako da ona mogu postati previše hrabra i udaljavati se od obale i roditelja, što ponekad može biti opasno.
Roditeljima se savetuje da stalno nadziru decu, bez obzira na pomagala i dušeke na naduvavanje, i ne ostavljaju ih same.
Podsećamo roditelje na stare i nove opasnosti, a to su: novine, knjige, mobilni telefoni i računari. Mnogi roditelji se zagledaju u neke interesantne sadržaje i praktično ostave decu duže vremena bez nadzora i kontrole, i to u novije vreme predstavlja najveću opasnost za decu.
Da li se žene češće utapaju od muškaraca?
U skoro 80% slučajeva davljenici sa smrtnim ishodom su muškarci. Muškarci se „hrabrije“ i neodgovornije ponašaju u vodi. Oni su skloni rizičnom ponašanju i veoma često precenjuju svoju sposobnost, više piju alkohol, a to sve dovodi do češćeg utapanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com