Čak i blaga dehidratacija može uticati na raspoloženje i sposobnost koncentracije.
U studiji koja je uključila 25 žena, blaga dehidratacija uticala je na raspoloženje, umor i dovodila je do glavobolja.
Žene koje su učestvovale u studiji imale su u proseku 23 godine. Nisu bile ni sportistkinje ni lenje osobe. Učestvovale su u tri eksperimenta, po jedan na svakih 28 dana. U dva eksperimenta, dehidratacija je bila izazvana hodanjem na traci sa uzimanjem diuretskih pilula i bez njih. Ove pilule povećavaju potrebu za mokrenjem i mogu dovesti do dehidratacije.
Ženama su davani testovi koji mere koncentraciju, memoriju i raspoloženje kada su bile u dehidriranom stanju i kada nisu.
Sveukupno, mentalne sposobnosti žena nisu bile smanjene nakon blage dehidratacije, ali su imale povećanu percepciju o teškoći zadatka i smanjenu koncentraciju.
Istraživač Lorens Armstrong, profesor psihologije na Univerzitetu u Konetiketu, kaže da su žene bile umornije, i to u toku blažih vežbi i dok su sedele za kompjuterom.
Rezultati ovog istraživanja pojavili su se u "Žurnalu ishrane" (The Journal of Nutrition).
Armstrong i njegove kolege prethodno su istraživali efekte dehidratacije kod muškaraca. Iako su muškarci iskusili blage mentalne poteškoće u dehidriranom stanju, rizici su bili slični kod oba pola.
Poruka je jasna, kaže on: "Treba se fokusirati na hidrataciju i uzimati tečnost i za vreme obroka a i van toga."
Izbegnite dehidrataciju: pijte više vode
Veoma često kada ste žedni, to već znači da ste dehidrirali, ali suptilni znaci kao što je umor i/ili glavobolja mogu biti poruka vašeg organizma da bi trebalo da pijete više vode.
Nova studija služi kao podsetnik zdravim mladim ženama koje ne piju mnogo vode, kaže Robert Glater, lekar u Lenoks Hil bolnici u Njujorku.
"Uzimajte umerene količine vode i u toku vežbanja i nakon vežbi, kako biste izbegli dehidrataciju, koja može dovesti do glavobolja, umora i problema sa koncentracijom. Samo blaga promena u stanju hidriranosti dovoljna je za promenu raspoloženja i smanjenu koncentraciju koja može dovesti do glavobolje", kaže on.
Nije sigurno da li se ova otkrića mogu primeniti i na druge grupacije kada se radi o riziku od dehidratacije, kao što su stariji ljudi, osobe sa dijabetesom ili deca, kaže Glater.
Najbolji način da se dehidratacija izbegne jeste da se uzimaju adekvatne količine vode.
Lekar Olivin Karaskiljo sa Medicinskog fakulteta Miler Univerziteta u Majamiju slaže se s ovom tvrdnjom.
Koliko je vode potrebno uneti? "Za većinu odraslih osoba potrebno je 6 do 8 čaša vode dnevno. Efekti blage dehidratacije uglavnom su izraženiji u grupama višeg rizika kao što su starije osobe i deca.
Još jedan pokazatelj dehidratacije je taman urin. "Urin bi trebalo da bude svetložute boje", kaže Glater.
Ne moraju svi da piju tolike količine vode. "Osobe koje imaju određene probleme sa srcem ili oni koji imaju određene bolesti bubrega, trebalo bi da ograniče unos tečnosti."
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com