Globalna opasnost koju predstavlja koronvirus svakog dana odnosi nove žrtve, na hiljade ljudi je zaraženo, a lek još uvek nije pronađen. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je visok stepen opasnosti od bolesti koja je nedavno stigla iz Kine, a stručnjaci upozoravaju da nije uvek moguće prepoznati simptome na vreme jer su slični običnom gripu.
Ljudski rod se kroz istoriju neretko susretao sa bolestima koje su toliko opasne da mogu usmrtiti na desetine i stotine hiljada ljudi – kuga je pravi primer – međutim, ona je harala pre više stotina godina.
Ima li takvih bolesti danas?
https://youtu.be/pjil6kbiwTg
Denga groznica
Skoro 40 procenata svetskog stanovništva može se zaraziti ovom bolešću. U roku od 24 sata od zaraze obolelog će zahvatiti vrlo visoka temperatura, jak bol u mišićima i unutrašnje krvarenje.
Ukoliko se odmah adekvatno ne tretira, virus napada trombocite i sistematski ih uništava, što za posledicu ima izliv krvi iz krvnih žila. Još ne postoji vakcina, a kako bolest prenose komarci, trenutno najbolja zaštita je suzbijanje staništa i populacije prenosnika.
Ebola
Ovu bolest odlikuje visoka smrtnost, jer pokosi preko 70 procenata obolelih. Prenosi se putem telesnih tekućina, ali čak ni zaštitno odelo nije sasvim efikasna zaštita.
Već nekoliko sati nakon zaraze – iako inkubacija može trajati i do dve nedelje – virus napada bele krvne ćelije i sprečava zgrušavanje krvi pa obolelog uskoro zahvata kako unutrašnje krvarenje, tako i krvarenje kroz sve telesne otvore, što rezultira smrću. Vakcina još ne postoji.
Bubonska kuga
U 14. veku ova bolest desetkovala je Evropu – pobila je 50 miliona ljudi, što je tada bilo skoro polovina stanovništva kontinenta. Međutim, to nije bio njen kraj: u ovom je veku zabeleženo preko 20.000 obolelih.
Prenosnik je bakterija Yersinia pestis, a najpoznatiji simptomi su otečeni i bolni limfni čvorovi – buboni. Uslediće povraćanje krvi i nekroza, zbog koje će udovi trunuti obolelom dok je još živ. Ukoliko se ne leči, bubonska kuga je smrtonosna u 60 posto slučajeva.
Enterovirus tip 68
Ovaj virus napada organe za disanje i centre za motoriku, a rezultat je prestanak njihova rada. U ekstremnim slučajevima – posebno kod male dece – može izazvati smrt 24 sata nakon zaraze.
Prenosi se telesnim izlučevinama, pre svega pljuvačkom. Još nije razvijen lek za ovu bolest.
Kolera
Ovu opaku bolest uzrokuje bakterija Vibrio cholerae. Simptomi su dehidracija, grčevi u mišićima, povraćanje i vodenasti proliv. U ekstremnim slučajevima obolele osobe mogu izgubiti i do litru tekućine za sat vremena, što na kraju dovodi do otkazivanja organa.
Širi se zaraženom vodom i hranom i endemična je u nerazvijenim delovima Azije, Afrike i Južne Amerike. Godišnje od nje umre 120.000 ljudi.
MRSA
Meticilin rezistentni stafilokokus aureus je bakterija otporna na širok spektar antibiotika. U težim slučajevima razara krvne ćelije i plućno tkivo za manje od jednog dana.
Bolest je svojstvena razvijenim zemljama – tamo buja u modernim bolnicama, gde je razvila otpornost na antibiotike.
Moždani udar
Treći je uzrok smrtnosti u svetu. Riječ je o neurološkom ispadu uzrokovanom poremećajem moždane cirkulacije, zbog čega mozak ostaje bez kiseonika i hranjivih materija.
Ukoliko se ne tretira u roku 3-6 sati, moždani napad rezultira smrću ili invaliditetom. Tokom napada, svakog minuta odumre 32.000 moždanih ćelija, što dovodi do oduzetosti delova tela.
Šagasova bolest
Izaziva je parazit Trypanosoma cruzi, koji se ukopa u srčani mišić i razara ga. 50.000 ljudi svake godine premine od zastoja rada srca uzrokovanog ovim parazitom, a da uopšte ne znaju da su zaraženi.
Bolest se javlja u Južnoj i Centralnoj Americi, gde je samo u 2013. godini otkrivena kod skoro osam miliona ljudi.
Meningokokna bolest
Preko milion ljudi svake godine zarazi se bakterijom Neisseria meningitidis, koja ulazi u krvotok i napada moždanu membranu. 24 sata nakon zaraze oboleli će osetiti glavobolju, crveni osip i fotofobiju.
Patogeneza još nije sasvim jasna, budući da patogen u velikim kolonijama nastanjuje veliki broj ljudi i to bez ikakvih posledica. S druge strane, kod određenog dela populacije može se pokazati smrtonosnim u kratkom roku nakon izbijanja zaraze.
Nekroza vezivne opne
Ovu bolest izaziva hemolitički streprokok – reč je o bakteriji koja napada meko tkivo i fascije, tanke vezivne opne koje obavijaju mišiće i/ili druge organe.
U ekstremnim slučajevima može usmrtiti obolelog za manje od jednog dana. Infekcija se obično događa u bolnicama (drugi joj je naziv bolnička gangrena), i zahvata pacijente s otvorenim ranama.
Kad dospe u ranu, bakterija ispušta otrov koji uzrokuje propadanje tkiva. Brzo se širi, stoga je u većini slučajeva amputacija zaraženih udova jedini način sprečavanja napredovanja bolesti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com