Svega pola sata dnevno provedenih u zadimljenoj prostoriji može kod zdravih odraslih osoba izazvati izuzetno ozbiljna oštećenja krvnih sudova, čime dolazi do povećanja rizika za oboljenje od neke bolesti iz grupe kardiovaskularnih oboljenja. Rezultati istraživanja skorijih datuma samo u još većoj meri dokazuju da ne postoje situacije kada je pasivni dim iole bezazlen za osobe koje ne puše.
Pasivni dim sam po sebi sadrži velike koncentracije jako štetnih supstanci, uključujući i nikotin – za koji se pouzdano zna da je glavni krivac i uzročnik kardiovaskularnih oboljenja. Izlaganje ovoj vrsti dima ne samo da je štetno po zdravlje nepušača već i povećava rizik i smrtnu stopu kada je reč o srčanim oboljenjima. Samo u Americi je u poslednjih nekoliko godina broj nepušača koji su preminuli od neke vrste srčane bolesti, prouzrokovane čestim izlaganjem pasivnom dimu, porastao za neverovatnih 50.000 osoba, i to na godišnjem nivou.
Studija o pasivnom pušenju
Lekar Kristijan Hais autor je jedne od studija o ovoj temi sprovedenih u poslednjih godinu dana. U tu svrhu zajedno sa svojim kolegama iz Kalifornije ispitao je funkcionisanje krvnih sudova kod odraslih osoba koje spadaju u grupu nepušača nakon tridesetominutnog izlaganja pasivnom dimu u količinama koje su karakteristične za svakodnevno izlaganje prosečne osobe u toku jednog dana. Učesnici koji su sudelovali kao ispitanici bili su, nakon ovog izlaganja pasivnom dimu, jednog od sledećih dana izloženi i čistom vazduhu, radi upoređivanja.
Rezultati
Istraživači su otkrili da, kada je reč o nepušačima, čak i kratkotrajno izlaganje pasivnom dimu rezultuje kolapsom u normalnom funkcionisanju krvnih sudova, kao i otežanim funkcionisanjem i regeneracijom ćelija koje igraju jako bitnu ulogu kada je reč o svojevrsnoj rehabilitaciji i održavanju krvnih sudova.
Kada se sve ovo uzme u obzir, pomenuta otkrića daju još veću potporu prethodnim otkrićima prema kojima čak i kratkotrajno pasivno izlaganje duvanskom dimu ima jako teške posledice po vaskularni sistem. Hais i njegov tim su prvi istraživači koji su uspeli da ovako detaljno proniknu u problem i opišu posledice koje pasivan dim ima na ljude uopšte. Smanjenje u broju i pravilnom funkcionisanju pomenutih ćelija dovodi se u vezu sa faktorima koji povećavaju rizik za pojavu kardiovaskularnih oboljenja, kao što su hronično pušenje, povišeni krvni pritisak i povišeni holesterol.
Pouka
Dobijeni rezultati doprineli su objašnjenju činjenice da je, u zemljama gde su doneseni zakoni o zabrani pušenja na javnim mestima, došlo do velikog pada u broju srčanih udara. "Naše istraživanje je imalo cilj da u prvi plan stavi ozbiljnost posledica koje se javljaju nakon izlaganja pasivnom dimu, kao i da podigne nivo samosvesti kod ljudi širom sveta", dodao je na kraju Hais.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com