Dioksin je hemijsko jedinjenje na bazi hlora koje se dobija veštačkim putem pri proizvodnji polivinil-hlorida (PVC). Pored toga, koristio se za proizvodnju herbicida i bojnih otrova. Dioksin spada u veoma otrovna jedinjenja.
Prema zvaničnim istraživanjima, kada bi se upoređivala otrovnost, najotrovniji je toksin botulizma, zatim toksin tetanusa, na trećem mestu su toksini difterije, a na četvrtom dioksin.
Polivinil-hlorid (PVC) se veoma mnogo koristi u savremenom životu, ali je njegov nusproizvod dioksin jedno od najtoksičnijih hemijskih jedinjenja. Najveće količine dioksina oslobađaju se spaljivanjem plastike. U sredinama gde se spaljuju velike količine plastike dim se posle odlaska u atmosferu vraća kao talog ili sa kišama na zemlju i kontaminira tlo. Preko biljaka i trave, dioksin se unosi u životinjske organizme pa ga jedući meso i mi unosimo u svoj organizam. U malim količinama dioksin se oslobađa i kada se plastične boce i kese zagrevaju ili zamrzavaju.
Ono što zabrinjava jeste to što se i veoma male količine dioksina koje nisu toliko opasne gomilaju u našem organizmu, u masnom tkivu, dok ne dostignu opasne kancerogene pa i smrtonosne doze.
Dejstvo dioksina na organizam
Ono što čini dioksin veoma opasnim jedinjenjem jeste činjenica da i u malim količinama može izazvati pad imuniteta organizma (imunosupresija). Padom imuniteta svaki organizam je veoma podložan dejstvu virusa i bakterija.
Smrtna doza dioksina za miša, u labaratorijskim uslovima, iznosi jedan mikrogram na kilogram telesne težine, a sto puta manja koncentracija dioksina je kancerogena.
Bolesti
Hlorni dioksin svojim delovanjem u jačim dozama na kožu može izazvati pojavu akni koje se veoma dugo leče.
Dokazano je da dioksin i u malim količinama uzrokuje mnoge bolesti: tumore, bolesti endokrinih žlezda, dijabetes, bolesti kože, a utiče negativno na plodnost i funkcije mozga (pamćenje).
Dokazi
Sistematskim pregledima i statističkim obradama podataka u najrazvijenijm zemljama, ustanovljeno je povećanje broja obolelih od malignih bolesti, a jedan od uzroka je i unošenje dioksina u organizam (udisanjem i ishranom).
Dok je bio predsednički kandidat, Viktor Juščenko (Ukrajina) je iznenada oboleo od tada nepoznate bolesti. Testovi su pokazali da je njegovo loše zdravstveno stanje bilo uzrokovano trovanjem dioksinom.
Svojevremeno su vođeni sudski sporovi o otrovnom dejstvu herbicida koji su korišćeni u Vijetnamskom ratu. Tamo su korišćeni herbicidi, pored ostalih sastojaka, sadržali i izvesnu količinu dioksina. Iako su ovi slučajevi zataškavani, ustanovljeno je da je dioksin izazvao povećanje broja obolelih od raka kod Vijetnamaca, ali i kod američkih vojnika koji su iz aviona raspršivali herbicide.
Američki naučnici su ustanovili da se dioksin oslobađa i pri zagrevanju ili hlađenju namirnica u plastičnoj ambalaži. Naročito je opasno podgrevati hranu u plastičnoj ambalaži u mikrotalasnoj pećnici.
Saveti
Da biste smanjili otrovno dejstvo dioksina na organizam preporučujemo:
- smanjite korišćenje hrane koja je "očuvana" herbicidima
- smanjite upotrebu plastične ambalaže za čuvanje hrane
- nemojte podgrevati niti razmrzavati hranu u plastičnoj ambalaži u mikrotalasnoj pećnici
- ne zamrzavajte vodu za piće u plastičnim bocama
Dodatni saveti
Što više jedite sveže voće i povrće, jer ono ima mnogo korisnih sastojaka i antioksidanata koji sprečavaju trovanje našeg organizma kancerogenim materijama.
Šetajte po čistom vazduhu jer fizička aktivnost i kiseonik sprečavaju razvijanje ćelija raka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com