Klaudija Kampanela je tridesetjednogodišnja savetnica za studente na britanskom univerzitetu, a u slobodno vreme – davalac izmeta.
„Neki moji prijatelji misle da je čudno ili odvratno, ali to me ne brine. Jako je lako i samo želim da pomognem u medicinskom istraživanju. Drago mi je da mogu da doprinesem.“
Njene fekalije, udružene sa „dobroćudnim“ bakterijama, biće pomešane sa izmetom bolesnika, kako bi pomogle u oporavku crevnog sistema.
Klaudija zna da je njena donacija jako korisna – zbog toga i radi to – ali da li je njen izmet zaista poseban?
Fifty Shades of Feces pic.twitter.com/EpkZ72xPTp
— JordanSalomon (@TickAndJordy) January 23, 2019
Naučnici veruju da izmet pojedinih ljudi sadrži idealan miks isceljujućih bakterija, koje pomažu kod crevnih oboljenja, što te ljude čini super-davaocima.
Klaudija kaže da je htela da postane davalac zato što je pročitala da su vegani možda posebno dobri kandidati za tu funkciju.
Ne postoje jaki dokazi da je izmet vegana kvalitetniji od ostalih koji praktikuju drugačiju ishranu, ali stručnjaci istražuju kakve bi to fekalije mogle da nose pridev „super“.
https://giphy.com/gifs/caca-Wds8J0sb4fnKo
Doktor Džastin O’Saliven radi kao molekularni biolog na Univerzitetu u Oklendu i istražuje koncept super-davalaca fekalija.
Idealni izmet?
Naša creva si domaćini milionima bakterija koje žive u zajednici. Ovi različiti mikrobiomi su jedinstveni za svakog od nas – ne postoje dva identična.
Iako je takozvana transplantacija fekalija je relativno novo polje medicine, rezultati urađenih istraživanja pokazuju naznake da bi neki davaoci mogli da imaju idealnu kaku.
Doktor O’Salivan kaže: „Vidimo da uzorci super-davalaca dostižu nivo kliničke remisije ili su čak dvaput efikasniji od proseka.“
„Nadamo se da ćemo otkriti kako dolazi do ovoga, tako možemo da poboljšamo uspeh ovakvih transplantacija i donacija i koristimo ih za druge bolesti povezane sa mikrobiomima – poput Alchajmera, multipla skleroze i astme.“
Doktor Džon Lendi je konsultant gastroenterolog u bolnici u zapadnom Hartfordširu i pomaže pri transplantaciji fekalija.
On se slaže sa idejom o super-donoru, ali dodaje da bi bilo nezgodno pronaći onog pravog.
„Još uvek nam nije jasno šta i kako čini super-donora“. kaže Lendi.
„Uvek se uverimo da su donori zdravi i da nisu nosioci nikakvih bolesti, ali ne testiramo sve mikrobiome kako bismo znali kako oni funkcionišu.“
„To su sve istraživanja koja moraju biti sprovedena.“
Fekalne bakterije
O’Salivenova istraživanja, objavljena u časopisu Granice u ćelisjkosj i infektivnoj mikrobiologiji, ukazuju da bipostojanje mnoštva mikroorganizama u izmetu moglo da bude prednost.
Kaže da veliki broj mikroorganizama pronađenih u izmetu donora predstavlja ključan faktor u efikasnosti transplantacije fekalija. I pacijenti koji dobro reaguju na transplantaciju takođe razviju mnogo raznovrsnije mikrobiome.
Ali istraživanja pokazuju da bi uspeh mogao da zavisi od toga koliko donor odgovara pacijentu.
I možda se ne radi samo o tome koja je bakterija prisutna u izmetu.
„Neki slučajevi dijareje koja se konstantno vraćala su izlečeni transplantacijom filtriranih fekalija, kojima su sve žive bakterije isfiltrirane, ali su sadržale DNK i viruse.“
„Ovi virusi bi mogli da utiču na opstanak i metaboličke funkcije presađenih bakterija i ostalih mikroba“, kaže doktor O’Saliven.
Doktorka Džuli Mekdonald, ekspertkinja za mikrobiome na Imperijal koledžu u Londonu, izučava kako da poboljša uspešnost transplantacije fekalija.
Trenutno, većina fekalija se koristi za lečenje opasne crevne infekcije izazvane bakterijom clostridium difficile.
Ova infekcija može nastupiti kada pacijentove „dobre“ bakterije budu uništene antibioticima. Za najosetljivije pacijente, može biti čak i smrtonosna.
Istraživanja doktorke Mekdonald ukazuju da transplanti kake imaju posebnu ulogu, nadoknađujući ono što je bolest odnela.
„U našoj laboratoriji se trudimo da otkrijemo kako transplanti funkcionišu, kao i da prestanemo sa praksom ubacivanja samih fekalija.“
Umesto da pacijentima daju injekcije fekalija, davali bi im terapiju baziranu na izmetu, koju smatraju prihvatljivom.
Ovo bi možda pomoglo u razbijanju te stigme povezane oko doniranja izmeta, dodaje.
Klaudija želi da ljudi „prevaziđu tu mentalnu barijeru“ i razmisle o tome da postanu donori.
„Veoma je lako donirati. Ako razmišljate o tome, proverite da li vaša lokalna bolnica ima službu za to i stupite u kontakt.“
„Ja soptsvene uzorke sakupljam kod kuće u posebnom kontejneru koji mi je obezbedila bolnica. A zatim ostavim u bolnici na putu do kuće. Zahteva samo malo truda.“
Klaudija takođe razmišlja da postane i donorka krvi.
„Još uvek nisam odlučila, ali to je nešto što bih možda uradila“.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com