Postoje brojne preporuke šta da radimo kada smo bolesni, ali postoje i oni saveti koji se fokusiraju na to šta ne treba da radimo. Imunološkinja dr Ebru Karpuzoglu otkrila je za portal People šta nikada ne treba da radimo kada smo prehlađeni.
Uobičajeni simptomi prehlade uključuju bol u grlu, curenje ili začepljen nos, kijanje, kašalj, blage glavobolje, a ponekad i blagu temperaturu.
„Za razliku od gripa, koji može da izazove teže simptome kao što su visoka temperatura i bolovi u telu, prehlade obično dovode do blage nelagodnosti“, ističe Karpuzoglu i dodaje: „Simptomi se javljaju 1 do 3 dana nakon izlaganja virusu. Većina prehlada nestaje sami u roku od 7 do 10 dana, iako neki simptomi, kao što je uporan kašalj, mogu trajati i do dve nedelje.“
Evo šta ne bi trebalo da radite ako ste prehlađeni
Međutim, postoji jedna stvar koju prema njenim rečima ne bi trebalo da radimo u ovom periodu, a to je naprezanje vežbanjem ili preterivanje sa fizičkim aktivnostima.
„Iako blage aktivnosti poput hodanja mogu pomoći u čišćenju nosnih prolaza i poboljšanju cirkulacije, intenzivan fizički napor, poput trčanja ili podizanja tegova, može imati suprotan efekat na vaš imuni sistem“, kaže imunološlkinja.
Nadalje, objasnila je zašto bavljenje fizičkom aktivnošću zapravo negativno utiče na organizam. „Kada ste bolesni, vaše telo već troši energiju i resurse na borbu protiv infekcije. Ako se prenaprežete, ti resursi se preusmeravaju iz imunološkog odgovora na oporavak mišića, što ostavlja vaše telo manje sposobnim da se bori protiv virusa“, dodaje ona.
Postoje i drugi razlozi zbog kojih ne treba da budemo preterano aktivni kada smo bolesni. „Energična vežba može da poveća oslobađanje hormona stresa, kao što je kortizol, koji može da oslabi imunološku funkciju kada je povišen tokom dužeg perioda. Ovo je posebno važno kada je vaše telo već oslabljeno bolešću. Prenaprezanje može dovesti i do dehidracije, što pogoršava simptome kao što su kao upala grla i kongestija, zbog čega se osećate još gore.“
Ona savetuje da umesto intenzivnog vežbanja birate druge, blaže oblike fizičke aktivnosti, poput laganog istezanja, joge ili kratkih šetnji.
„Ove aktivnosti omogućavaju telu da nastavi da se kreće bez preopterećenja imunološkog sistema i mogu pomoći u smanjenju upale i poboljšanju cirkulacije – ključnim komponentama oporavka. Slušajte svoje telo i dajte prioritet odmoru, hidrataciji i pravilnoj ishrani dok se vaš imuni sistem bori protiv prehlade, “, zaključuje imunološkinja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com