Istraživanje iz Velike Britanije ističe da se rizik od pojave bolesti srca povećava sa radnim vremenom koje traje više od 11 sati dnevno.
Sledeći put kada vam neko kaže da naporan rad nikom nije naškodio, možda biste mogli da istaknete da se istraživači sa Univerziteta u Londonu ne slažu sa tim.
Koristeći podatke iz istraživanja koje traje od 1985. godine i u kome su učestvovali državni činovnici, tim sa Univerziteta u Londonu otkrio je da su oni koji su radili više od 11 sati dnevno imali 67% više šanse da obole od koronarne srčane bolesti od radnika koji su radili uobičajenih sedam do osam sati dnevno.
Istraživanje
Naučnici su koristili statističke podatke iz studije Whitehall II, objavljene u Analima interne medicine. Posmatrali su 7095 odraslih osoba, od toga 2109 žena i 4986 muškaraca, starosti između 39 i 62 godine. Svi su radili puno radno vreme i nisu imali srčana oboljenja na početku istraživanja.
Za nešto malo više od 12 godina istraživanja, 192 učesnika je pretrpelo neki oblik koronarnih incidenata, kao što je srčani udar, a najvećem riziku bili su izloženi oni koji su radili prekovremeno.
Glavni istraživač, profesor Mika Kivimäki, ističe da bi doktori trebalo da uzimaju u obzir radno vreme pacijenata prilikom procene srčanih oboljenja: "Imajući u vidu da je uključivanje merenja radnih sati u razgovoru sa lekarom opšte prakse tako jednostavno a korisno, naše istraživanje predstavlja dovoljan dokaz da bi to i trebalo primenjivati. Novi podaci bi trebalo da pomognu da se poboljšaju odluke oko izbora lekova za srčana oboljenja. Ovo bi moglo da predstavlja opomenu ljudima koji predugo rade, naročito ako kod njih već postoje i drugi faktori rizika."
Potrebna su dalja istraživanja
Profesor Stephen Holgate, predsedavajući medicinskog odbora Centra za istraživanje javnosti, navodi: "Ovo istraživanje će nas naterati da se zapitamo o staroj izreci da naporan rad nikom nije naškodio, a pored toga nas podseća da nije dovoljno razmišljati samo o ishrani i fizičkim aktivnostima."
Direktor Britanske fondacije za srčane bolesti, profesor Piter Vajsberg (Peter Weissberg), kaže: "Najnovija istraživanja ukazuju na mogućnost povećanja rizika od srčanog udara usled prekovremenog rada. Dalja istraživanja su neophodna kako bi se ova povezanost potvrdila i kako bi se pojasnilo na koji način se to može iskoristiti u promeni našeg sadašnjeg pristupa procenjivanju rizika od srčanih bolesti i koji bi se saveti davali u vezi sa uslovima rada."
Prekovremeni rad
Postoje određena pravila o dužini radnog vremena u Velikoj Britaniji: uobičajeno je 48 sati nedeljno, osim ako se neko ne odluči za Direktivu evropskog radnog vremena. Oni koji rade u vojsci, policiji, vatrogasnoj i službi hitne pomoći mogu se odlučiti za ovakvo radno vreme. Međutim, radna nedelja se može sastojati od manjeg broja dužih smena, četiri radna dana po 12 sati, umesto pet smena po 8 sati.
Da li možete smanjiti rizik od pojave srčanih oboljenja ako su dugi radni dani deo vaše profesije?
Britanska asocijacija za srčana oboljenja nudi vam sledeće savete:
- Idite peške ili biciklom na posao umesto autobusom ili kolima.
- Ako vam je posao predaleko, možete sići jednu stanicu ranije i hodati odatle.
- Idite stepenicama umesto liftom.
- Iskoristite pauzu za ručak. Prošetajte umesto da ostanete za stolom i birajte zdraviju hranu kao što su salate i sendviči sa nemasnim mesom ili ribom sa puno svežeg voća.
- Uvek imajte zdravu užinu uz sebe, kao što su grožđe ili koštunjavo voće.
- Odvojite vreme za fizičke aktivnosti van radnog vremena.
- Odrasli bi trebalo da posvete najmanje 30 minuta umerene aktivnosti pet ili više dana nedeljno. Krenite na fudbal ili probajte nešto novo, duže se šetajte uveče ili za vreme vikenda.
Napomene
Ipak ne treba previše sati dnevno raditi, jer se odmor ne može nadoknaditi lekovima, napicima, vežbanjem ili ishranom.
Iz navedenog se može videti da je ljudskom organizmu potreban i fizički i psihički odmor posle napornog rada i da ne treba preterivati u radu jer postoje neke zdravstvene realne mogućnost ljudskog organizma preko kojih ne bi trebalo ići.
Zdravstveni stručnjaci ponovo dolaze do zaključaka za koje su se borili socijalisti i sindikati: čoveku je potrebno 8 sati rada, 8 sati slobodnog vremena i 8 sati spavanja, što se odavno pokazalo kao neka biološka norma.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com