Novo istraživanje Univerziteta Simon Frejzer iz Kanade dodaje dodatnu težinu argumentu da dugotrajno sedenje može biti opasno za ljudsko zdravlje.
Međunarodna studija koja je anketirala više od 100.000 pojedinaca u 21 zemlji otkrila je da ljudi koji sede šest do osam sati dnevno imaju 12-13 odsto povećan rizik od rane smrti i srčanih bolesti, dok se kod onih koji sede više od osam sati dnevno povećava taj rizik do otrežnjujućih 20 odsto.
Studija koju su zajedno vodili profesor zdravstvenih nauka Univerziteta Simon Frejzer Skot Lir i Vei Li s Kineske akademije medicinskih nauka u Pekingu, nedavno je objavljena u časopisu Jama Cardiology.
Njihovo istraživanje pratilo je pojedince tokom prosječno 11 godina i utvrdilo da je dugoročno sedenje povezano s povećanim rizikom od rane smrti i kardiovaskularnih bolesti. Dok je sedenje bilo problematično u svim zemljama, pokazalo se kao najveći problem u zemljama s niskim i nižim dohotkom piše The Print.
– Ovdje je sveobuhvatna poruka da je potrebno smanjiti vreme provedeno sedeći. Ako morate sediti, više telesnog vežbanja u druga doba dana nadoknadiće taj rizik – kaže Lir.
Nije iznenađujuće da su oni koji su najviše sedeli i bili najmanje aktivni imali najveći rizik – do 50 odsto – dok su oni koji su najviše sedeli, ali su bili i najaktivniji, imali znatno manji rizik od oko 17 odsto.
– Za one koji sede više od četiri sata dnevno, zamena pola sata sedenja vežbanjem smanjila je rizik za dva odsto – napominje Lir.
– S obzirom da samo jedan od četiri Kanađana ispunjava smernice aktivnosti, postoji dobar razlog da ljudi povećaju svoju aktivnost i smanje šanse za ranu smrt i srčane bolesti – dodaje.
Istraživanje je otkrilo određenu povezanost rizika sa zemljama s nižim dohotkom, što je navelo istraživače da nagađaju da bi to moglo biti zato što je sedenje u zemljama s višim dohotkom obično povezano s višim socioekonomskim statusom i bolje plaćenim poslovima.
Doktori bi trebali da preporučuju manje sedenja i više aktivnosti jer je to jeftina intervencija koja može imati ogromne prednosti, napominje Lir.
Ali dok doktori moraju da prenesu poruku o smanjenju sedenja i povećanju aktivnosti svojim pacijentima, pojedinci bi trebali bolje proceniti svoj način života i ozbiljno shvatiti svoje zdravlje, dodaje Lir.
– Naša studija je pokazala da je kombinacija sedenja i neaktivnosti uzrokovala 8,8 odsto svih smrtnih slučajeva, što je blizu doprinosu pušenja (10,6 odsto u studiji Lira i Lija). To je globalni problem koji se može vrlo jednostavno rešiti. Zakazivanje vremena za ustajanje iz te stolice odličan je početak – objašnjava on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com