Dijetetske suplemente ljudi koriste za jačanje zdravlja. Važno je podsetiti da to nisu lekovi, već prirodni dodaci ishrani koji se mogu koristiti kao blagi diuretici, sedativi, sredstva za smanjenje rizika od bolesti, za normalan rad želuca i tako dalje. Oni su vrlo popularni u svetu, ali koliko su zaista bezbedni?
Da li dijetetski suplementi zaista pomažu?
Verovatno ponekad. Prilikom bavljenja sportom, pri čemu su potrebni kofein i kreatinin — suplementi pomažu organizmu da izdrži duge i intenzivne napore. Međutim, češće je suprotno. Recimo, kod popularnih adaptogena delotvornost nije dokazana. Kao ni kod većine drugih dodataka ishrani. A problem nije što ih uopšte nisu proučavali. Sredstvo koje vas interesuje možete proveriti na sajtu američkog Nacionalnog centra za komplementarnu i integrativnu medicinu.
U sastavu dijetetskih suplemenata se mogu, iz ugla efikasnosti, nalaziti potencijalno dobre supstance i nekada takvi dodaci postaju lekovi — ako se te supstance izdvoje, testiraju na pravi način, sintetizuju i puste u promet u dovoljnom obimu. Na primer, od vrbine kore dobijamo aspirin, a od tise paklitaksel, koji se primenjuje na onkološkim bolesnicima.
U nekim slučajevima lekari propisuju ove suplemente čak i kao terapiju. To je kada u prodaji nema odgovarajućih lekova, pa se oni daju kao zamena zbog sličnosti sadržaja. Obično se daju usled nedostatka nekih vitamina ili mikroelemenata i koriste se uz glavnu terapiju.
Koliko su bezbedni?
Nisu uvek ni bezbedni. U različitim državama zabeleženi mnogi slučajevi kada su dijetetski suplementi doveli do teških posledica. Za to postoji nekoliko razloga:
Biljke od kojih se prave dodaci sastoje se iz više komponenti. Čak i ako neka od njih može da pomogne čoveku, druge mogu proizvesti neočekivanu reakciju.
Koncentracija supstanci se može veoma razlikovati i zavisi od toga gde je biljka rasla, u kojim uslovima, koji njeni delovi se koriste za pravljenje dodataka hrani, kada je ubrana.
Prilikom registracije i proizvodnje dijetetskih suplemenata manje su strogi zahtevi nego prilikom proizvodnje lekova. Čak u razvijenim državama postoji veliki problem sa tim da su dodaci hrani zagađeni metalima, proizvođači dodaju u njih prave lekove i zabranjene supstance (i ne navode ih na pakovanju).
Kada se dijetetski suplementi koriste sa drugim lekovima, mogu da smanje efikasnost istih i dovedu do različitih neželjenih posledica.
Međutim, treba priznati da su dijetetski suplementi u većini slučajeva efikasni, ali, uglavnom jer se u njih stavljaju i lekovi. To se radi u celom svetu. Koristi se recimo sibutramin, koji je jaka supstanca.
Ako nemate nedostatak gvožđa ili nekog vitamina, dodaci ishrani radi jačanja noktiju ili za sijanje kose nemaju smisla. Bolje je otići kod lekara da on ustanovi šta je problem i propiše terapiju. U svakom slučaju, nema ubedljivih dokaza da neki suplementi pomažu i u kojim slučajevima.
Da li treba koristiti multivitamine, omega 3 kiseline, antioksidanse ako vas ništa ne boli?
Očigledno ne. Istraživanjima je ustanovljeno da su neki konkretni proizvodi (na primer masna riba) povezani sa produženjem života i manjim rizicima oboljevanja (na primer srca). Međutim, ako se izdvoje iz tih proizvoda posebno dobre supstance, takvi dodaci ishrani nemaju isti efekat. Na primer, omega 3 kiseline, koje se nalaze u masnoj ribi, sudeći po svemu, kao suplement, ne sprečavaju bolesti srca.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com