Najčešća metabolička bolest današnjice. Etiologija je kompleksna i sastoji se u intereakciji različitih genetskih, metaboličkih činilaca, navika u ishrani i činilaca okoline.
Bez obzira na to što pacijent najcešće misli na endokrinološki uzrok gojaznosti, gojazne osobe retko imaju endokrinološki poremećaj. Od 100 osoba, kod 98 je uzrok gojaznosti nesrazmera u unesenoj i potrošenoj količini kalorija, samo u dve je neki poremećaj u lučenju hormona.
Uprkos brojnim nastojanjima u zdravstvenom prosvećivanju stanovništva i inicijativama zdravstvenih ustanova i radnika da se smanji broj gojaznih osoba, gojaznost je u stalnom porastu, ne samo kod nas nego i u svetu.
Posledice prekomerne telesne težine na zdravstveno stanje zaista su mnogobrojne, ali na prvom mestu su bolesti koje predstavljaju najveći rizik za kvalitet života: degenerativne promene na krvnim sudovima koje uzrokuju povećan krvni pritisak, infarkt mozga ili srca i šećernu bolest.
Metabolički sindrom, a posebno šećerna bolest tip 2, najčešće su posledica gojaznosti, i to gojaznosti koju karakteriše dominantni trbuh, tzv androidna gojaznost.
Gojazne osobe imaju sklonost ka razvoju malignih bolesti. Kod gojaznih muškaraca češći je karcinom prostate i debelog creva, a kod gojaznih žena karcinom dojke i karcinom endometrijuma (sluzokoža materice), mada noviji podaci ukazuju na to da su gojazne osobe sklone nastanku maligniteta bilo kog organa.
Svakako da se u neželjeni efekat prekomerne telesne težine ubraja i kamen u žučnoj kesici, hronični pankreatitis, degenerativne promene na koštano zglobnom sistemu, posebno na kolenima i kičmi.
Veoma je teško redukovati težinu u kratkom vremenskom periodu, što je najčešća želja gojazne osobe. Ali osnovna mera koja je neophodna radi postizanja povoljnog efekta jeste promena stila života i načina isrhrane.
Ni jedna dijeta koja traje dve nedelje, mesec ili tri meseca ne može da da trajni efekat koji bi i ostao ako dođe do gubitka nekoliko kilograma. Režim koji ne oštećuje zdravlje a koji dovodi do gubitka najmanje 500 gr do 1 kg mesečno – ujedno je i najzdraviji režim.
Kada bismo hteli da napravimo redosled mera koje dovode do smanjenja telesne tezine, onda bismo imali sledeći redosled:
1. razvoj strategije za promenu stila života
2. dijeta – način ishrane,
3. fizička aktivnost (hodanje, aerobik 30-60 min, 3 puta nedeljno)
4.održavanje tri prethodne strategije
5.upotreba farmakoloških sredstava
6. hirurške intervencije.
Za sada su registrovana dva leka koja pomažu u borbi za smanjenje kilograma. Međutim, ni jedan lek ne treba uzimati bez prethodnog savetovanja sa nadležnim lekarom i bez prethodnog ispitivanja uzroka gojaznosti.
Opasnost od nekontrolisanog uzimanja leka može da bude daleko veća od koristi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com