Vakcina protiv raka koja u eksperimentalnoj fazi na miševima leči čak 97 odsto raznih malignih tumora u narednim mesecima trebalo bi da se u kliničkim ispitivanjima koristi na ljudima obolelim od blažeg oblika limfoma, prenosi sajt „Unilad”.
Iako je pred istraživačima dug put da potvrde svoja očekivanja, ukoliko se ovaj lek pokaže uspešnim, stručnjaci očekuju da bi mogao da postane dostupan pacijentima obolelim od malignih oboljenja za godinu ili dve. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da ovaj medikament koji miševi dobijaju putem injekcija ima veoma malo neželjenih efekata uključujući groznicu, a njegovom primenom isključuje se hemioterapija. Vakcina protiv raka utiče na imunološki sistem da napada tumore. Istraživači veruju da će ovakvo lečenje biti veoma uspešno za obolele od limfoma, vrste raka koji najčešće prvo napada limfne čvorove, ali i za pacijente koji imaju neki drugi oblik raka, jer „tera” imuni sistem da detektuje i napadne maligne ćelije. U istraživanju koje bi trebalo da počne tokom 2018. godine učestvovaće 35 obolelih, a dejstvo vakcine protiv raka ispitivaće se kroz dve studije. Svaki učesnik istraživanja će, uporedo sa terapijom vakcinama protiv raka koja će se sprovoditi dva puta tokom šest nedelja, primati i malu dozu zračenja. Za sada nije utvrđeno koliki će vremenski razmak biti između primanja vakcina. Stručnjaci napominju da iako se lek dobija kroz vakcinu, ne stvara trajni imunitet na malignu bolest.
Profesor dr Ronald Livaj, onkolog sa Univerziteta Stanford i vođa istraživačkog tima, nada se da će novi tretman karcinoma biti višestruko koristan, ali priznaje da je potrebno još mnogo ispitivanja na njemu.
„Naterati imuni sistem da bije bitku sa rakom je jedno od najnovijih otkrića u borbi protiv ove bolesti. Ljudi moraju da budu svesni da je ovo otkriće još u povoju i da i dalje istražujemo bezbednost i dobrobit ove terapije. Reč je o dva leka koji se ubrizgaju obolelom, a njihova kombinacija je, kako smo već utvrdili testiranjem, bezbedna za ljude”, objašnjava profesor Livaj.
Slični oblici lečenja su takođe odobreni za određene vrste leukemije i limfoma, ali kod ove terapije imune ćelije se uklanjaju iz organizma pacijenta i uz pomoć genetske modifikacije usmeravaju se da napadaju tumore. Njihovim ubrizgavanjem nazad u telo pacijenta počinje i dejstvo terapije. Nevolja sa ovakvim načinom lečenja je što je izuzetno skupo, a stopa preživljavanja pacijenata koji prolaze kroz ovu terapiju kreće od 10 do 60 odsto.
(Autor: Dejana Ivanović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com