Novo istraživanje pokušava da objasni uticaj stresa na bolesti srca i moždani udar kao dva vodeća uzroka smrti savremenog čoveka. Prema istraživanju, pored stresa faktori rizika za bolesti srca i nastajanje moždanog udara jesu i pušenje, visoki krvni pritisak i dijabetes.
Vezu između stresa i srca istraživači su pokušali da ustanove tako što su nasumice odabrali 300 osoba i pratili njihovo stanje u prosečnom trajanju od 4 godine. U tom periodu dijagnoze srčanog udara, angine pektoris (bol u grudima), srčane insuficijencije, moždanog udara i bolesti perifernih arterija (slaba cirkulacija) ustanovljene su kod 22 osobe.
Skeniranjem glave i tela navedenih osoba otkriven je povišeni nivo aktivnosi u amigdalima (male regije mozga usko povezane sa stresom). Osobe koje su imale niži nivo amigdala bile su pod manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Rezultati su pokazali da stres može dovesti do kardiovaskularnih bolesti, a da se hroničan stres može tretirati kao važan faktor rizika.
Pošto je stres nezaobilazni deo života savremenog čoveka, postoje načini kako ga minimizirati i zaštititi se. Istraživanje navodi da je najvažnija reakcija na stres postavljanje prioriteta, ne brinuti se oko malih stvari.
Meditacija može u velikoj meri pomoći u smanjenju rizika za kardiovaskularne bolesti. Takođe, bolja informisanost i povećanje svesti kod ljudi o štetnosti stresa može pomoći u smanjenju intenziteta reakcija.
Umerene fizičke aktivnosti i redovni dnevni, nedeljni ili godišnji odmor, kao i dovoljno spavanja tokom dana, preduslovi su za suzbijanje stresa i bolje zdravlje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com