Antibiotici mogu spasti živote ljudi obolelih od ozbiljnijih bolesti kakve su pneumonija i meningitis. Iako su u većini slučajeva efikasni, s druge strane, naučnici su otkrili da se određene bakterije ne samo opiru antibioticima, nego se njima i hrane.
To istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Chemical Biology i ono bi naučnicima moglo da pomogne da genetski manipulišu bakterijama koje bi “pojele” tone antibiotika iz industrijskog otpada i sa stočarskih farmi koje zagađuju tlo i vodene puteve, prenose mediji u regionu.
„Pre deset godina otkrili smo bakterije koje se mogu hraniti antibioticima i bili smo šokirani. Sada znamo kako im to uspeva i možemo da počnemo da razmišljamo o tome da iskoristimo tu njihovu sposobnost kako bismo se rešili antibiotika onde gde prave štetu“, kaže glavni autor studije Gautam Dantas, profesor imunologije na medicinskom fakultetu u Misuriju.
Antibiotici su otkriveni dvadesetih godina prošlog veka i od tada su spasili desetine miliona života pobedama nad bakterijskim bolestima poput upale pluća, tuberkuloze i meningitisa.
Međutim, vremenom su bakterije naučile kako da „uzvrate udarac“ i izgrade otpornost na iste lekove koji su ih nekada pouzdano uništavali. Penicilin, izvorni antibiotik i ujedno najupotrebljivaniji, danas se zbog toga propisuje sve manje.
Svetska zdravstvena organizacija često upozorava da svet ostaje bez efikasnih antibiotika i prošle godine je pozvala vlade i velike farmaceutske kompanije da se angažuju na stvaranju nove generacije lekova za borbu protiv superotpornih bakterija.
Bakterije mogu steći otpornost kada pacijent ne završi lečenje do kraja i tako „polumrtvoj“ bakteriji da šansu da se oporavi i izgradi imunitet, piše Klix.
Moderna industrija i poljoprivreda ubrzale su rast otpornosti na antibiotike obasipajući okolinu aktivnim lekovima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com