Baviti se sportom je zdravo i to je skoro svima poznato. Naučnici i zdravstveni radnici stalno preporučuju bavljenje sportom kao recept za zdrav i dug život.
Međutim, pitanje je kojim se sportom treba baviti, tačnije kojim sportom da se naša deca bave. Nije baš najpametnije reći: „Bavite se bilo kojim sportom – svi su zdravi za ljudski organizam.“
Danas veliki brojljudi upisuje svoju decu za razne sportove ne razmišljajući da neki od njih mogu biti i opasni, kako u mladosti tako i kasnije, jer ostave duže zdravstvene posledice.
Grubi sportovi poput ragbija, hokeja ili boksa mogu naneti deci ozbiljne povrede glave poput potresa mozga, čiji simptomi i posledice mogu biti izraženi čak i deceniju posle povrede.
Potres mozga može izazvati simptome u rasponu od blagih (konfuzija i gubitak pamćenja) do težih (glavobolja i depresija).
Traumatske povrede mozga (usled udarca u glavu) predstavljaju značajan uzrok smrti i invaliditeta. Oni su razlog oko 2,2 miliona intervencija hitne pomoći godišnje samo u SAD. Podaci takođe pokazuju da se samo u Americi oko 250.000 dece svake godine leči od povrede glave ili potresa mozga.
Nažalost, dešava se, mada u retkim slučajevima: nekoliko udaraca ili pogodaka u glavu može dovesti i do smrti.
Kao tragične primere lekari navode tešku povredu četrnaestogodišnjeg dečaka iz Škotske koji je u ragbi utakmici pogođen nekoliko puta u glavu. U SAD je jedan dvadesetdvogodišnjak na ragbi utakmici umalo preminuo nakon što je dva puta dobio udarac u glavu.
Njemu su konstatovane trajne posledice usled povrede mozga. On i njegova porodica postali su advokati za zaštitu igrača u smislu praćenja zdravstvenog stanja u slučaju povrede glave i rizika od potresa mozga. U državi Vašington prihvaćen je i njihov zakon „return to play“ koji se odnosi na povrede glave profesionalnih igrača, kao i na rizik od povrede i potresa mozga sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem i korišćenjem zaštitne opreme.
Komentari na navedeni zakon i ovo istraživanje od strane roditelja jesu pozitivni, jer svaki roditelj želi da vidi sigurniju opremu za svoje dete i bolji zdravstveni zakon (radi efikasnijeg i kvalitetnijeg lečenja) ukoliko se njegovo dete bavi sportom.
Takođe, roditelji moraju videti da li nastavnici i treneri obraćaju pažnju na zaštitne mere i opremu, kao i kakvo je njihovo poznavanje prve pomoći i medicinske nege.
Na kraju se sve navedeno može sažeti u sledećoj rečenici: ono što preduzmemo danas stvara uslove za što bolje i sigurnije sutra.
Napomene
„Sreća“ je što se kod nas ragbijem ne bavi veliki broj dece, ali ima i kod nas opasnih sportova. I za ragbi i za druge sportove kod nas su zaštitne opreme uglavnom nedovoljno bezbedne ili se nedovoljno koriste. Zato je potrebno da vodimo računa kojim se sportom naša deca bave i kao se štite od povreda.
Kao primer navodimo da je u Americi zakonski regulisano i veoma su stroge kazne ako deca ne nose kacige i štitnike za noge tokom vožnje bicikla ili rolera, a kamoli motora ili na skijanju. To je pravi način da se deca bave zdravim sportom na otvorenom prostoru i da se zaštite od lakših, a naročito od teških povreda.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com