Naučnici u Velikoj Britaniji otkrili su 34 nova gena kod ljudi koji su podložni razvoju astme i drugih alergija. Astmu ima 1 od 11 ljudi u Britaniji, a alergija utiče na čak trećinu stanovništva.
Studija je rađena na osnovu 10 godina genetskog istraživanja u u Evropi i Severnoj Americi. Tim naučnika radio je na manipulaciji gena bez promene osnovnog genetskog koda – to je oblast biologije koja se zove epigenetika.
Najbliže objašnjenje procesa koji su koristili naučnici jeste bojenje po važnosti na DNK strukturi neke osobe određenih delova genetskog koda, i na taj način su razdvojeni važni od manje važnih delova samog koda.
Koristeći ovaj pristup, naučnici su uspeli da odrede gene koji regulišu određena antitela odgovorna za vipolne alergijske reakcije. Ova antitela zovu se imunoglobinske E (IgE), čiji je suštinski genetski mehanizam do danas bio nepoznat.
U studiji se navodi da geni mogu biti neaktivni vezivanjem molekula metila u DNK. Ovaj proces se zove metilacija. Istraživači su analizirali ćelije belih krvnih zrnaca osoba sa astmom da bi videli nivoe metilacije u pojedinim delovima gena i njihovu povezanost sa nivoom IgE u krvi. Otkrili su jaku vezu između metilacije i IgE na čak 36 mesta 34 gena.
Kod ljudi sa astmom ovi geni su preaktivni, proizvode više IgE, čime doprinose simptomima astme. Antitela IgE u vezi sa belim krvnim zrncima promovišu inflamaciju disajnih puteva i prave najveću štetu.
Da bi testirali ovu teoriju, naučnici su izolovali bela krvna zrnca 24 subjekta i ustanovili da su 34 gena najaktivnija kod ljudi sa astmom koji su imali visok nivo IgE. Studiju su predvodili profesori sa Nacionalnog instituta za srce i pluća u Velikoj Britaniji.
U saopštenju, profesor Kokson kaže: “Naš pionirski pristup uz epigenetiku omogućio je bolji uvid od tradicionalne genetike. Studija pokazuje modifikaciju na vrhu DNK koja kontroliše i odvaja gene po važnosti.“
Profesorka Mofat dodala je u saopštenju da geni koje su indetifikovali predstavljaju nove mete za alergijske bolesti, tako da se stvaraju uslovi da se odgovori na alergiju i predvidi terapija za pacijente.
Komentarišući istraživanje, dr Samanta Velker, direktorka „Istraživanja i politike za astmu“ u Velikoj Britaniji, u saopštenju je izjavila: „Pozdravljamo ovo istraživanje o alergiji i astmi u genetici jer varujemo da je korak bliže traženju leka i razvoju boljih tretmana. Nadamo se da ćemo sa novim tehnologijama i talentovanim naučnicima postići veliki napredak i smanjiti realnost da 1 od 11 osoba u Velikoj Britaniji ima astmu.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com