Poznata klinika Mejo iz Amerike koja se, pored ostalih delatnosti, bavi i neprofitnim istraživanjima, objavila je informacije o tome kako se saznanja o ljudskim genomima koriste u savremenoj medicini.
Navodimo deset načina kako informacije o ljudskim genomima pozitivno utiču na dijagnostiku i lečenje:
1. Na osnovu nekih znanja o genomima, usklađene su oznake i način korišćenja nekih lekova.
Američka agencija za hranu i lekove promenila je etiketiranje i doziranje nekih lekova na osnovu istraživanja genoma, uključujući i lekove za lečenje raka dojke.
2. Genomika (nova nauka o geniomima) pomaže doktorima da za neke bolesti odrede pravi lek i prave doze.
Ne može svako da toleriše na isti način iste lekove, jer svako ima „svoj“ metabolizam koji apsorbuje lekove. Genomika pokazuje da neki lekovi nemaju efekta na neke pacijente, tj. pojedini lekovi mogu određenim osobama čak i da nanesu štetu. Na primer, u proseku 1 od 10 osoba ne može da toleriše uobičajeni tretman za iritabilne bolesti i tada je potreban drugi lek.
3. Znanja o genomima čine da razvoj novih medicinskih ispitivanja bude brži i bolji.
Već su postignuti povoljni rezultati kod nekoliko novih testova za dijagnostikovanje i lečenje pojedinih bolesti, a pri tom se mogu izbeći nepotrebne terapije, uključujući i test za lečenje poremećaja raspoloženja.
4. Genomika može da pomogne da se spreče određene bolesti.
Rezultati takvih ispitivanja mogu da utvrde kod osobe veću osetljivost na neke uslove, tako da ta osoba može da promeni svoje ponašanje i tako izbegne rizike od pojedinih bolesti. Na primer, može se utvrditi da neke osobe imaju povećan rizik za razvoj dijabetesa, tako da mogu na vreme da promene način života i tako smanje rizik.
5. Moguće je pomoći nekoj osobi ili članu njene porodice da postane otporan na određene bolesti.
Genomsko skeniranje može da otkrije genetsku promenu u organizmu koja ukazuje na alternativno i uspešno lečenje. U jednom slučaju, takvo skeniranje je pomoglo da se lekom za lečenje raka bubrega uspešno leči rak dojke .
6. Genomsko skeniranje može da pomogne identifikaciju dijagnostikovane bolesti.
Genomska analiza može veoma brzo da ukaže na dijagnozu neke bolesti, iako je pre toga nekoliko meseci ili nekoliko godina bilo konfuzije pri dijagnosticiranju „klasičnim“ metodama. Na primer, genetska nesposobnost osobe da proizvede određeni protein može da oponaša simptome neke bolesti.
7. Pojedine informacije o genomima mogu da vam pomognu da odaberete odgovarajuću hranu za svoj probavni sistem.
Nutrigenomika može pomoći pri izboru hrane kod genetskih digestivnih bolesti, kao što su celijakija ili Kronova bolest.
8. Znanje o genomima može da pomogne u pronalaženju odgovarajuće terapije za lečenje raka.
Genom pojedinih pacijenata obolelih od raka ne može da reaguje na određene hemoterapije, ali i ćelije raka imaju svoje modifikovane genome, što takođe treba uzeti u obzir pri odabiru terapije i tretmana. U takvim slučajevima, kombinacija dva leka može biti pravo rešenje.
9. Genomika može da pomogne u donošenju odluka važnih za porodično zdravlje, uključujući i planiranje porodice.
Genomska analiza može otkriti porodične uslove ukoliko par želi da razmisli pre nego što se odluči za decu. U nekim slučajevima, dva genoma (a da toga nismo svesni) mogu da povećaju rizik od određenih poremećaja kod budućeg novorođenčeta.
10. Genomske informacije u vašem zdravstvenom kartonu pomoći će lekarima pri dijagnozi i vašem lečenju u budućnosti.
Vaš individualni genomski zapis može biti podjednako važan kao i poznavanje vaše krvne grupe u određivanju tretmana za negu ili odluke o operaciji ili načinu lečenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com