Četiri od deset bolesnika doživi neku vrstu štetne posledice lečenja u ambulantama i ustanovama primarne zdravstvene zaštite, a 134 miliona štetnih reakcija na lekove svake godine se zabeleži u bolnicama u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama.
Prema epidemiološkim podacima, nenamerna šteta za pacijenta zbog greške tokom lečenja u bolnicama pojavljuje se kod 8 do 12 odsto hospitalizovanih pacijenata.
Veliki broj takvih slučajeva može da se spreči, poručuje Svetska zdravstvena organizacija koja pokreće globalnu kampanju za podizanje svesti o bezbednosti pacijenata i stvaranje sigurne zdravstvene zaštite.
Za sigurnu zdravstvenu zaštitu važno je, kažu, donošenje jasnih smernica, dobra organizacija, zapošljavanje kvalifikovanih zdravstvenih radnika i efikasno uključivanje bolesnika u brigu za vlastito zdravlje s obzirom da ankete govore o nedovoljnom ili problematičnom nivou zdravstvene pismenosti oko polovine ispitanih Evropljana.
Analiza koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija pokazuje da je niža zdravstvena pismenost povezana s rizičnijim zdravstvenim izborima (poput pušenja), većim brojem nesreća na radnom mestu, lošijim upravljanjem hroničnim bolestima (poput dijabetesa, infekcije HIV i astme), slabijim pridržavanjem propisane terapije, povećanom hospitalizacijom i češćom prevremenom smrću.
Uz edukaciju građana važno je i bolje komuniciranje pacijenta i zdravstvenog osoblja. Pacijentu se mora omogućiti da slobodno pita lekare i medicinske sestre sve što ne shvata, ne razume ili ga zanima.
Podaci govore da 60 odsto anketiranih odmah nakon posete lekaru ne razume uputstva o uzimanju propisanog jeka, a u Evropskoj uniji prosečno 548 ljudi dnevno umre zbog nepravilnog uzimanja leka, prenosi Hina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com