Gubitak supružnika dovodi do sporijeg napredovanja demencije kod kognitivno normalnih pojedinaca i kod pacijenata sa blagim kognitivnim oštećenjem – pokazalo je novo istraživanje.
Istraživači sa klinike Mejo u Arizoni, predstavili su ove „neočekivane“ nalaze na međunarodnoj konferenciji Udruženja za Alchajmerovu bolest.
„U prvoj studiji, gledali smo pojedince koji su bili kognitivno normalni na ispitivanju i pratili ih tokom vremena. Nasuprot našoj hipotezi, ustanovili smo da nije bilo razlike u vremenu do demencije između onih koji su izgubili supružnika i onih koji nisu, što je bio iznenađujuće za nas“, ističe istraživač Brajan K. Vudrof, docent neurologije na klinici Mejo.
Više je bio neočekivan nalaz druge studije, koja je obrađivala pacijente sa blagim kognitivnim oštećenjem.
„Ovi pojedinci već su bili sa kognitivnim deficitom, a mi smo očekivali da će gubitak bračnog partnera ubrzati vreme do demencije. Otkrili smo upravo suprotno. Pacijenti iz druge studije koji su bili udovci imali su sporiju progresiju demencije u poređenju sa onima koji nisu bili udovici“.
Izbor predrasuda?
„Iako postoji značajan broj dokaza koji pokazuju da udovištvo ima negativan uticaj na zdravstveni ishod bolesti, uključujući rak i kardiovaskularne bolesti, do sada je bilo malo istraživanja koja su ispitivala uticaj udovištva na kognitivno zdravlje“, rekao je dr Vudrof.
Istraživači su analizirali podatke Nacionalnog Alchajmer koordinacionog centra. Baza podataka je obuhvatala 29 centara za Alchajmerovu bolest. Projekat je finansirao Nacionalni institut za praćenje starenja.
U prvoj studiji, istraživači su ispitali i pratili potencijalni uticaj udovištva na demenciju kod 4.446 pojedinaca u kognitivno normalnom zdravstvenom stanju u periodu od septembra 2005. do septembra 2013. godine. Primarni ishod ove studije bio je starost u vreme dijagnostikovane demencije.
Tokom studije, 398 učesnika postali su udovci, a 4.048 je ostalo u braku.
Rezultati su pokazali da prosečna starost početka demencije kod udovaca nije bila manja nego kod onih koji su bili u braku.
Čini se da ne postoji uticaj udovištva na razvoj demencije, jer je broj ispitanika bio prilično velik.
Dramatične razlike
Analiza druge studije rađena je na osnovu podataka 2.457 pojedinaca koji su takođe bili u bazi podataka, u braku i imali „blage početke demencije“ na početku studije. Tokom perioda istraživanja, 134 ispitanika postali su udovci (udovice), a 2.457 je ostalo u braku.
Tokom praćenja u periodu od oko 3 godine, 1.078 pacijenata je napredovalo u razvoju demencije. Prosečna starost početka demencije kod udovaca bila je veća nego u bračnoj grupi.
Korigovane analize otkrile su ne samo da gubitak supružnika ne povećava rizik za progresiju demencije nego da do razvoja demencije kod udovaca dolazi mnogo kasnije.
„Dakle, bila je dramatična razlika u rezultatima, ali ne u pravcu koji smo očekivali“, rekao je dr Vudrof.
Istraživači kažu da je moguće da je na udovce sa oštećenjem memorije uticala podrška porodice i prijatelja. Obično je briga rodbine i prijatelja o pacijentu posle gubitka supružnika intenzivnija nego kada su oba supružnika živa.
Jedna od poruka ovog istraživanja može biti da je osobama sa oštećenim pamćenjem potrebna veća podrška okoline u ranijoj fazi bolesti, bez obzira na to da li su u braku ili ne.
Lekari treba da promovišu veću podršku svim pojedincima sa kognitivnim problemima, kako bi se bolest sporije razvijala.
Hipoteze
Komentarišući istraživanja, dr Heder Šajder, direktor medicinskih i naučnih operacija Udruženje za Alchajmerovu bolest, napominje da je možda odlaganje progresije demencije posledica boljeg pristupa pacijentu i korišćenja servisa podrške.
Ovo je jedna od prvih studija koja se bavi uticajem udovištva na progresiju demencije, pa je možda prerano navesti šta je tačan razlog za konkretne nalaze, ali studija svakako sugeriše da je potrebna intenzivnija nega pacijenata kada se uoči početak demencije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com